Više od 100 miliona evra uloženo je kroz razvojne projekte u zdravstvo Srbije. Budžet za zdravstvo je svake godine uvećavan za kapitalne investicije, infrastrukturu i donatorske programe. Osim toga, iz kredita Evropske investicione banke 150 milona evra biće uloženo za završetak kliničkih centara. Ove jeseni će biti raspisan konkurs za projektovanje Kliničkog centra u Beogradu, kao i u Kragujevcu, Nišu i Novom Sadu, za šta će biti utrošeno više od polovine novca iz Nacionalnog investicionog plana. Ministar zdravlja Srbije Tomica Milosavljević najavljuje veća ulaganja u domove zdravlja u Srbiji, "tamo gde su najmanji, najsiromašniji i gde se najmanje ulagalo". On kaže da je za hitnu pomoć prethodne dve godine kupljeno 190 vozila i najavljuje kupovinu još 100 vozila naredne godine.
Milosavljević podseća da se trenutno rešava i problem radioaktivnog otpada sa Institutu za onkologiju što je, prema njegovim rečima, važno jer je "otpad star i 50 godina, a ima ga i od pre rata". On najavljuje i kupovinu opreme za onkologiju, rekonstrukciju bolnica u Šapcu, Boru, Prokuplju i Požarevcu, kao i proširenje kapaciteta Kamenice i Dedinja.
Sagovornik Danasa ocenjuje da "nikada nije dovoljno opreme i ulaganja u zdravstvu". Doktori uvek vole najsavremeniju opremu. Postoji prilična doza nekritičnosti, ali objektivno gledano to ulaganje zajedno sa svim projektima treba da učini da 2010. imamo potpuno drugačiji sistem zdravstvene zaštite. U sistemu ne valja to što je to finansiranje postojećih kapaciteta - kaže ministar zdravlja.
Danas: Članovi Sindikata zaposlenih u zdravstvu i socijalnoj zaštiti Srbije održali su protest u Beogradu. Tražili su povećanje plata i potpisivanje kolektivnih ugovora?
Tomica Milosavljević: Naravno da plate nisu spektakunarne, ali Sindikat zaposlenih u zdravstvu jedan je od tri reprezentativna sindikata čiji predsednik je potpisao sporazum sa Vladom. U tom dogovoru je predviđeno ea u novembru 2006. bude najznačajnije povećanje plata i da ukupno povećanje u toku ove godine bude 40 procenata za zaposlene.
Smatrate da protest i zahtevi Sindikata nisu opravdani?
- Smatram da to nije korektno. Vi potpišete jedan dogovor o platama i potpisom to garaotujete. Onda kažete, predomislio sam se, nisam zadovoljan. Mislim da je to politizacija sindikata, ali to je jedan od načina sindikalne borbe jer rukovodstva sindikata moraju da opravdaju svoje postojanje. Ministarstvo zdravlja je uvek otvoreno za razgovore sa`sindikatima. Jedina stvar oko koje nismo mogli da se dogovorimo je insistiranje sindikata da plata uđe u kolektivni ugovor. To je nemoguće zato što se plate regulišu Zakonom o platama u javnim službama.
Kako su se pokczale reforme u oblasti stomatologije?
- Teško i sporol ali je čiojenica da je 15`hiljada ljudi manje u zdravstvenom sistemu. U drugom krugu otpremnina otišlo je oko hiljadu stomatologa, stďmatoloških tehničara i nemedicinskih radnika. Uskoro ćemo kupiti i opremu za preventivnu stomatologiju. Nema razloga da samo stomatolozi podnesu teret reformisanja načina finansiranja u domovima zdravlja, tako da će broj zaposlenih biti sveden na razumnu meru. S druge strane, viškovi prostora mogu da budu iznajmljeni za one koji hoće da otvore privatnu ordinaciju. Neodrživo je da svima plate budu istog nivoa, tako da će sledeći korak biti da svi budu plaćeni po učinku.
Srbija je dobila dugo iščekivanu Lekarsku komoru. Koji je njen značaj za lekare i pacijente?
- Prva Lekarska komora Srbije formirana je 1901. i postojala je 44 godine. Ponovo je formirana ove godine i u njoj se nalaze državni i privatni doktori. Komora je usvojila Kodeks ponašanja i Statut. To je jedan od stubova uređenog zdravstvenog sistema koji predstavlja samoorganizaciju profesije i obavlja poslove koje joj država zakonom poverava. To su, pre svega, poslovi u oblasti individualnog licenciranja. Komora će voditi registar svih lekara u Srbiji, a svakome će dati licencu na osnovu diplome i položenog stručnog ispita. Doktori će za sedam godina, mehanizmima kontinuirane edukacije i skupljanjem poena obnavljati licencu. Na kontinuiranoj edukaciji radimo sa fakultetima i Srpskim lekarskim društvom. Licenciranje biće do kraja naredne godine regulisano podzakonskim aktom. Vraćanje poverenja građana zavisi od jasno definisanih esnafskih pravila koje dobija ovim kodeksom.
Etički odbor Srbije i Stručni zdravstveni savet Srbije, čiji će mandat biti pet godina, usvojiće Skupština Srbije do kraja ove godine. S obzirom na predstojeće parlamentarne izbore, očigledno je da će Ministarstvo zdravlja predložiti novoj Skupštini sastav zdravstvenog saveta i Etičkog odbora. Inače, članovi tih tela ne mogu da budu ljudi koji imaju političke, ili upravljačke funkcije, ili su na mestima dekana.
Kada možemo da očekujemo rezultate istrage o smrtnom slučaju u privatnoj ordinaciji Decedra i Hitne pomoći?
- Ove nedelje očekujem nalaz zdravstvenog nadzora i sudsko-medicinske obukcije kako bi se došlo do istine u slučaju Decedra. Ukoliko postoje sumnje na lekarasku grešku, biće pokrenuta krivična odgovornost. Kada je reč o Hitnoj pomoći u Beogradu, smatram da će teško skinuti mrlju dok se ne zaključi da li ima dilovanja sa pogrebnim preduzećima, a odgovorna lica kažnjena.
Kako ti slučajevi nisu ranije otkriveni?
- Otkrivani su i kažnjavani. Dosad je već jedno lice izgubilo posao, dok je disciplinski postupak pokretan protiv više osoba. Na primer, u Kragujevcu smo imali smrt porodilje. Uz pomoć uspostavljenih mehanizama kontrole i nadzora mogli smo da analiziramo taj slučaj od početka do kraja. Sve je snimljeno, tako da se u minut zna šta se događalo, vidi se da je greška napravljena zbog loše lekarske procene. Zato je pokrenut sudski postupak.
Kada očekujete rezultate ove dve istrage?
- Ove nedelje ćemo za Hitnu pomoć i za Decedru jasno da kažemo šta su nalazi stručnog nadzora.
Šta će dočekati narednog ministra zdravlja?
- Ima niz sektorskih zakona koji se moraju doneti. Ministarstvo zdravlja je jedno od tri pilot ministarstva koja budžet za narednu godinu rade programski. Tako imamo program transplantacije organa u 2007. sa osnivanjem agencije za transplantaciju. Treba doneti zakone o transplataciji, transfuziji, vantelesnoj oplodnji i evidencijama u zdravstvu, kao i podzakonske akte za licenciranje i akreditaciju lekara. Najviše posla će biti u primarnoj zaštiti kako bi institucija izabranog lekara počela svuda i bila uvezana u informacioni sistem. Očekuje se i restrukturiranje svih bolnica po modelu Kraljeva i Valjeva, promena načina finansiranja, a neophodno je da pet hiljada ljudi prođe obuku iz zdravstvenog menadžmenta, kako bi shvatili šta je efikasan sistem.
Kako komentarišete ovogodišnje dobitnike Nobelove nagrade za medicinu?
- Nisam ekspert iz te oblasti, ali je oblast genetike i molekuralne genetike fenomenalna. Ja sam gastroenterolog po struci i tumori digestivnog trakta imaju modele genskog nasleđivanja. Otkriće je spektakularno, ono kaže da ako se poremeti transfer gena, u tom trenutku nastupa smrt.
Više, ali nedovoljno vakcina protiv gripa
Hoće li država obezbediti dovoljno vakcina protiv gripa?
- Neće. Zato što ih neće biti dovoljno za ceo svet zbog prevelikih očekivanja, ali će država obezbediti viÚe vakcina nego qrošle godine. Biće pokrivene sve grupe koje treba da dobiju vakcinu na teret Fonda. Kupićemo onoliko vakcina koliko je stručna komisija rekla da je potrebno ove godine. Imamo Republičku stručnu komisiju za zarazne bolesti, dva puta sam im pismeno rekao da analiziraju situaciju sada, kada je grip daleko. Zakasnili su i zato sam morao da zovem firme i molim ih za još 70 hiljada vakcina za tržište i bar 300 hiljada za osiguranike.
Za Torlak je obezbeđeno četriri i po milona" evra. U Torlaku imamo izazov i šansu koju moramo da ostvarimo. On do 2010. mora da bude potquno drugačiji, da ima strateškog partnera i pravi nekoliko miliona vakcina, koje prodavati zemljama u okruženju. Tweet
