U raspravi o predloženoj rezoluciji o Kosovu i Metohiji u Skupštini Srbije, Grubješićeva je istakla da su evropske integracije jedan od pet principa na kojima počiva vladajuća koalicija i da će, ako neko ima nameru da ih menja, morati ponovo da traži podršku građana za tako nešto.
Grubješićeva je rekla da je G17 PLUS za Kosovo u Srbiji i za Srbiju u Evropi i da se nipošto ne sme odlagati potpisivanje Sporazuma o stabilzaciji i pridruživanju jer je svaka drugačija odluka gubitnička i doneta iz inata i nanosi dugoročne štete.
Ona je istakla da je neophodno odvojiti razum i emocije i shvatiti da je evropski put Srbije zacementiran i da niko nema pravo da to menja.
"Ako odlučimo da nećemo u EU zbog odnosa nekih članica prema Kosovu, to zaista nikoga neće sprečiti u EU da donese svoju odluku. Srbija time ne brani Kosovo, ali ugrožava istorijsku šansu generacijama koje dolaze da postanu ravnopravni deo najuspešnijeg mirovnog i ekonomskog projekta u istoriji", rekla je Grubješićeva i dodala da, naravno, nije lako to što pojedine zemlje krše međunarodno pravo.
Prema njenim rečima, G17 PLUS je protiv pojedinih odredaba, poput vojne neutralnosti, ali će glasati za predloženu rezoluciju i u potpunosti podržava delove koji se odnose na odbranu suvereniteta i teritorijalnog integriteta Srbije.
Navodeći da je potpuno neprihvatljiv deo koji se odnosi na vojnu neutralnost, ona je rekla da su za G17 PLUS evroatlantske integracije neodvojive.
Grubješićeva je kazala da je tačno da članstvo u NATO nije uslov za članstvo u EU, ali da su vrednosti koje se moraju dostići za članstvo i u NATO i u EU praktično iste.
Grubješić je upitala da li stav "ne NATO" i "ne Evropa još uvek" podrazumeva i raskidanje do sada potpisanih ugovora sa NATO, među kojima je i onaj o vazdušnom i kopnenom tranzitu NATO snaga kroz Srbiju.
Takođe je upitala šta znači odredba u rezoluciji kojom skupština nalaže vladi da međunarodni sporazumi koje Srbija zaključuje, uključujući i Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, moraju biti u funkciji suvereniteta i teritorijalnog integriteta zemlje.
Ta tačka ne treba da stoji u rezoluciji, jer ne znači ništa i zašto se pominje samo taj jedan državni ugovor, rekla je poslanica G17 PLUS.
Grubješićeva je ocenila da je ideja o vojnoj neutralnosti deo nečijeg stranačkog programa i da kao takva ne zaslužuje mesto u skupštinskoj rezoluciji.
"Pošto Srbija nije u stanju da Kosovo i Metohiju u potpunosti vrati pod svoje okrilje bez obzira koliko to želela, onda cilj mora da bude da se svim raseljenim i prognanim omogući povratak i obezbedi sigurnost i sloboda na Kosovu", poručila je ona.
Integralna verzija govora
Gospodine predsedavajući, poštovani kolege narodni poslanici, gospodine predsedniče Republike, predsedniče Vlade, poštovani ministri... Ovo je treća rezolucija o Kosovu i Metohiji koju donosimo u ovom skupštinskom zdanju.
Od 1999. godine do danas nije pronađeno rešenje koje bi zadovoljilo obe strane, srpsku i albansku, ili rešenje koje bi bilo podjednako neprihvatljivo za državu Srbiju i albansku zajednicu na Kosovu. Nije pronađen kompromis. Kompromis je u politici pobeda, a ne poraz. Nisu uspeli da ga pronađu razni pregovarači, od Martija Ahtisarija, pa do trojke. Zaključili su da je nemoguće pomiriti dva suprotstavljena gledišta, albansko, koje ne priznaje ništa osim nezavisnosti i srpsko, koje pristaje na sve osim nezavisnosti. Albanska zajednica insistira da se aktuelno stanje ozvaniči, zahteva da se proglasi nezavisnost Kosova i Metohije i time jednostrano reše svi problemi. Srbija insistira na poštovanju Rezolucije 1244, odnosno poštovanju teritorijalnog integriteta i celovitosti zemlje uz maksimalno uvažavanje svih normativno pravnih akata vezanih za međunarodno pravo i povelju Ujedinjenih nacija. Ovo su dijametralno suprotni stavovi oko kojih praktično nema, i verovatno više neće biti, razgovora, ali ni kompromisa. Ne zato što to ne želi Srbija, već zato što to ne žele Albanci u čemu im podršku pružaju delovi međunarodne zajednice.
U ovom predlogu skupštinske rezolucije kaže se da ovlašćeni predstavnici Republike Srbije treba da nastave napore kako bi se obnovili pregovori i pronašlo rešenje u duhu međunarodnog prava. Odluka međunarodne zajednice da Kosovu da nezavisnost mimo volje Srbije predstavljala bi jedinstven presedan u istoriji postojanja Ujedinjenih nacija. Sa druge strane, nezavisnost Kosova i Metohije predstavljala bi ostvarenje albaskog sna o nezavisnoj državi i jedan korak bliže ostvarenju projekta velike Albanije. Vekovni san albanskih ekstremista ovaj put im je na dohvat ruke. Volja albanskog naroda da se odvoji od Srbije jeste šovinistička, rasisitička i besmislena, ali je činjenica da iza nje stoji čitav narod čini značajnom i neporecivom.
U svim dosadašnjim pregovorima Srbija je ponudila različita rešenja i dala više fleksibilnih predloga. Neki ovde su se takvim predlozima podsmevali, ali pošto sami nisu ponudili ništa osim praznih reči i kritike niko ih nije ozbiljno shvatao. Lako je kritikovati, ali, naravno, do rešenja je teško doći. Želimo da ovom prilikom odamo priznanje srpskom pregovaračkom timu na upornosti, strpljenju, stručnosti i hrabrosti. Hrabro su sedeli preko puta ubica i kriminalaca koji su preko noći postali demokratski lideri Albanaca i dostojanstveno su podneli da budu stavljeni u istu ravan sa njima.
Srbija na Kosovu i Metohiji ima jedan interes koji po značaju daleko premašuje sve ostale. To je pitanje više od stotinu hiljada stanovnika oblasti, pripadnika naroda koji Srbiju smatraju otadžbinom, kao i pitanje dve stotine hiljade Srba koji su 1999. prognani u ostale krajeve Srbije. Pošto Srbija nije u stanju da Kosovo i Metohiju stvarno i potpuno vrati u sastav svoje države, bez obzira koliko to želela, onda je najvažnije da se tim ljudima obezbede povratak, sigurnsot i sloboda. Međunarodna zajednica mora, iako to do sada nije radila, da apsolutno i bezrezervno podrži povratak izbeglih Srba na svoja ognjišta.
Što se tiče teksta rezolucije o kome danas razgovaramo i koji će biti usvojen na kraju ove rasprave, za G17 PLUS je neprihvatljiv član 6 kojim bi Narodna skupština trebalo da donese odluku o proglašenju vojne neutralnosti Republike Srbije. Kaže se u tekstu "vojna neutralnost u odnosu na postojeće vojne saveze". Mi molimo pisca ili pisce ove rezolucije da nam kažu koliko to ima vojnih saveza u svetu, znamo za jedan, Severnoatlantski savez, a ako se u međuvremenu pojavio još neki molimo da o tome dobijemo informaciju. Ovaj član je neprihvatljiv za nas jer se odmah postavlja pitanje da li Srbija ima kapacitete koje imaju države poput Švajcarske, Austrije, Švedske, Irske, Malte, Kipra, Finske koje nisu članice NATO, ali koje nisu ni vojno neutralne. Čak i te evropske zemlje, od kraja hladnog rata do sada preispituju da li treba da ostanu vojno neutralne, a mnoge od njih u okviru programa Partnerstvo za mir tesno sarađuju sa NATO, čak i u većem obliku nego same zemlje članice NATO. Učestvuju u svim mirovnim misijama NATO, izdvajaju značajne sume novca, a u tome se posebno ističu Švajcarska i Austrija, koje ulažu i u zajednička istraživanja, investicije i vojnu tehnologiju NATO. Prema tome, ideja o vojnoj neutralnosti Srbije, premda legitimna, je deo političkog programa nekih stranaka, te kao takva ne zaslužuje da ima mesto u ovoj skupštinskoj rezoluciji.
Za G17 PLUS su evroatlantske integracije neodvojive. Tačno je da ulazak u NATO nije preduslov za članstvo u Evropskoj uniji. Takva formulacija ne postoji ni u jednom od zvaničnih dokumenata koji se tiču proširenja Evropske unije, ali deo kriterijuma za NATO poklapa se sa kopenhagenškim kriterijumima za članstvo u Evropskoj uniji. Studija proširenja NATO iz 1995. godine definiše da su principi demokratije, ljudskih prava, tržišne privrede, razređeni odnosi sa susedima preduslov za članstvo u NATO. To znači da su vrednosti koje se moraju dostići za članstvo u NATO i Evropskoj uniji praktično iste. Pitamo se da li ovakav stav "ne NATO-a i još ne Evropa podrazumeva i raskidanje do sada potpisanih ugovora sa NATO, uključujući i ugovor o vazdušnom i kopnenom tranzitu NATO trupa kroz Srbiju. Drugo, postavljamo pitanje šta znači tačka "đ" u kojoj Narodna skupština nalaže vladi da međunarodni sporazumi koje Republika Srbija zaključuje, uključujući i Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, moraju biti u funkciji očuvanja suvereniteta i teritorijalnog integriteta zemlje. Ova tačka ne znači ništa. Zašto se navodi samo jedan, za Srbiju trenutno najvažniji međunarodni ugovor, Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju? Pa, Srbija je već parafirala taj Sporazum. Vlada ga je jednoglasno usvojila na svojoj sednici 6. decembra. Tada je odlučeno da Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju jeste u funkciji očuvanja suvereniteta i teritorijalnog integriteta zemlje. Da li se nešto promenilo u ove poslednje dve nedelje? Nije. Zato i mislimo da je ovo nepotrebno da stoji u rezoluciji. Drugo, Šta je sa prethodnim ugovorima koje je Srbija potpisala sa Evropskom unijom? Šta je sa sporazumom o tekstilu? Sa Ceftom, sa Energetskom zajednicom? Hoćemo li ih naknadno sada presipitivati ili su oni zadovoljili ovaj pomenuti kriterijum, odnosno funkciju. Parafiranje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju je potvrdilo evidentnu spremnost evropske zajednice da uloži dodatne napore kako bi se Srbija institucionalno uskladila sa korpusom ekonomskih i političkih regulativa Evropske unije. šta je sporno u tim ugovorima? Pa, jedan te isti član se pojavljuje u svim sporazumima i on glasi ovaj sporazum se neće primenjivati na Kosovu koje je pod upravom međunarodne administracije u skladu sa Rezolucijom 1244 od 10. juna 1999. godine". Ovo je bez prejudiciranja sadašnjeg statusa Kosova ili određivanja njegovog finalnog statusa po istoj rezoluciji. Dakle, jedan te isti član se nalazi u svim sporazumima koje je Srbija do sada ili potpisala, ili parafirala, kao što je reč o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju.
Znači, za nas je ovo lažna dilema da je Srbija prinuđena da bira između Kosova i Evropske unije. To jednostavno nije tačno. Za G17 PLUS, mi biramo i Kosovo u Srbiji i Srbiju u Evropskoj uniji. Na poslednjim parlamentarnim izborima građani su već glasali za evropsku opciju i za nastavak evropskih integracija. I to je jedan od šest principa na kojima počiva vladajuća koalicija. Ako neko ima nameru da ovaj princip izmeni ili izbaci, pa moraće ponovo da traži podršku građana za tako nešto. Ako odlučimo da nećemo u Evropsku uniju zbog odnosa Unije prema novom statusu Kosova i Metohije, pa to zaista neće sprečiti nikoga u Evropskoj uniji, bilo koju zemlju, da donese svoju odluku o statusu Kosova i Metohije. Srbija time ne brni Kosovo, ali ugrožava istorijsku šansu generacijama koje dolaze da postanu ravnopravni deo najuspešnijeg mirovnog, ali i ekonomskog projekta u istoriji.
G17 PLUS će biti uvek na strani onih koji brane nacionalni interes Srbije. U ovom trenutku ubrzane evropske integracije nemaju alternativu. Ne morate da budete optimista da biste to priznali. Možete da mislite sve najgore i o Briselu i o birokratiji i o politici uslovljavanja, ali ne smete da zemlju udaljavate od integracija. Podršku ulasku u Evropsku uniju daje oko 70 posto naših građana, a tu podršku nema nijedna stranka, nijedan političar. Mi smo rođeni u Evropi, naši preci su rođeni u Evropi, naša deca se rađaju u Evropi. Pa zašto još uvek nismo članica Evropske unije? Pa zato što su nas političari iz prethodnog perioda izolovali od ostatka Evrope. Mi ne smemo da ponovimo greške tih političara. Kada evropski voz jednom protutnji bez zaustavljanja kroz beogradsku stanicu, pitanje je kada će sledeći put stići.
Naravno da nismo zadovoljni, da smo ljuti što neke članice Evropske unije ne razumeju našu borbu za očuvanje teritorijalnog integriteta i suvereniteta zemlje. Naravno da nije svejedno kada neko preti da će vam oteti deo zemlje. Ali nisu sve evropske zemlje sklone da podrže takvo kršenje međunarodnog prava. Za Evropsku uniju je loše što ne postoji jedinstvena spoljna politika Unije, ali to je u ovom trenutku za Srbiju dobro. Pre neki dan je rumunski parlament doneo deklaraciju da neće priznati nezavisnost Kosova i Metohije. Slično misle u Grčkoj, Španiji, Slovačkoj, Bugarskoj, na Kipru. Slažem se da to nisu vodeće zemlje Evropske unije, ali nisu ni beznačajane. Sa druge strane, mi vrlo cenimo podršku koju nam od prvog dana naše borbe za očuvanje suvereniteta pružaju Rusija, Kina, Indija, Indonezija, brojne druge vanevropske zemlje. Ali bi bilo bi jako važno, u našem interesu je da povećamo broj zemalja članica Evropske unije koje bi podržale naše nastojanje da očuvamo celovitost zemlje. Međutim, ne postoji način da to postignemo ukoliko se izjasnimo da ne želimo da uđemo u Evropsku uniju, ili da želimo da uđemo pod našim uslovima, što ne biva nikako. Mi treba da lobiramo, da svakog dana radimo na tome da povećamo broj onih zemalja članica koje će shvatiti da je kršenje međunarodnog prava loše i za njih same.
Ali, nije samo spoljna politika Evropske unije razlog zbog koga hoćemo ili nećemo da uđemo u ovu zajednicu. Ima mnogo drugih standarda, u ekonomiji, u ekologiji, zaštiti ljudskih prava, poštovanju osnovnih sloboda, u poljoprivredi... Pa, to su standardi kojima i mi kao društvo težimo. Te standarde je upravo stvorila Evropska unija, mi želimo da ih postignemo i dostignemo da bismo obezbedili bolji život za sve naše građane. G17 PLUS smatra da nipošto ne smemo odlagati potpisivanje sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, jer je to prvi ugovorni odnos između Srbije i Evropske unije. Svaka drugačija odluka je gubitnička, iracionalna i doneta iz inata. Inat jeste možda najpoznatiji srpski brend čije smo posledice itekako osećali u ne tako davnoj, a još manje slavnoj, prošlosti. Inat može da donese kratkoročnu dobit, ali na dugi rok nanosi štetu svima. Mi moramo da imamo racionalan cilj pred sobom, i objektivnu spoznaju sopstvenih mogućnosti. Pred svim važnim odlukama moramo se rukovoditi razumom, a ne emocijama. Razum nalaže da je za Srbiju evropski put zacementiran potpisivanjem Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, a emocije nam govore suprotno. Upravo je razumna većina Srbije uspevala da Srbiju zadrši na putu ekonomskih i društvenih reformi, na putu mira i stabilnosti, na evropskom putu. Zbog ogromne podrške građana evropskim integracijama niko nema pravo, nijedna stranka, nijedan političar, da taj put zaustavlja.
Na kraju, da ne bude zabune, G17 PLUS će glasati za ovu rezoluciju. U potpunosti podržavamo one delove rezolucije koji se odnose na borbu za očuvanje suvereniteta i teritorijalnog integriteta zemlje. Ali, sa druge strane, ovi sporni delovi koji za nas nisu prihvatljivi i koje sam navela, napisani su da ih svako može tumačiti onako kako želi. Mi ih tumačimo kao opredeljenost za evropske integracije. Glasaćemo, ne samo zato što smo svesni političkog istorijskog trenutka u kome se Srbija nalazi, već pre svega zbog ono malo preostalih Srba na Kosovu i Metohiji i mnogo više onih Srba koji su izbegli u druge delove Srbije i koji od nas večeras ovde očekuju bar minimum jedinstva.
Hvala vam.
Tweet
