Kad sumirate rezultate iz 2008. godine, da li ste zadovoljni onim što je urađeno u zdravstvu?
Pre svega mislim da je značajan rezultat nastavak zapošljavanja u zdravstvenom sistemu. Ove godine zaposleno je 1.000 novih mladih ljudi, 200 lekara i 800 medicinskih sestara-tehničara. Od 2006. godine do danas, posao je u zdravstvenom sistemu našlo oko 1.150 lekara i preko 3.000 medicinskih sestara. To je rezultat koji je važan u zemlji u kojoj je višegodišnje odsustvo pravog planiranja kadrova dovelo do toga da su mladi ljudi bili bez nade, čekajući posao. Važno je što je nastavljeno unapređivanje sistema na osnovu sistemskih zakona i što je nastavljeno ravnomerno i ravnopravno ulaganje u infrastrukturu i opremu. Nije završen posao konkursa za direktore u svim ustanovama, uprkos nameri i planu, što je posledica prekomerne politizacije i upliva politike u zdravstveni sistem.
S obzirom na ekonomsku krizu i restriktivan budžet, da li će i sledeće godine biti ulaganja u zdravstvo, obnovu kliničkih centara i drugih zdravstvenih ustanova?
Naredna, 2009. godina, je godina projektovanja u Beogradu, Kragujevcu, Novom Sadu i Nišu, posle toga sledi konkurs za izvođače radova i sama gradnja 2010. i 2011. godine. Pošto je ratifikovan kredit od Evropske investicione banke, sredstva za ovaj složeni projekat su obezbeđena. Pored toga, iz budžeta će se nastaviti obnavljanje i opremanje i u drugim ustanovama. Tokom 2009. godine trebalo bi da počnu dva nova projekta informatizacije preostalih domova zdravlja i jednog broja bolnica, o čemu se vode završni razgovori sa Svetskom bankom. U narednoj godini razmatraće se zakoni iz oblasti transfuzije, transplantacije, vantelesne oplodnje, javnog zdravlja, mentalnog zdravlja. Jačaćemo kvalitet rada, i u tom smislu uvesti da, ako u predviđenom roku ne dobijete specijalistički pregled u državnoj ustanovi, to možete u privatnoj, koja sklopi ugovor sa RZZO, a onda refundirate trošak za taj pregled.
Da li ste napravili plan u Ministarstvu kako biste smanjili troškove, da li i sami kod kuće štedite, i šta biste predložili građanima, kako i sami da prevaziđu krizu?
U Ministarstvu zdravlja uštede su pet do petnaest posto, i po tome smo u grupi ministarstava koja su najznačajnije uštedela prilikom predlaganja budžeta za 2009. godinu. Kod kuće, što se porodice tiče, ove godine najznačajnija ušteda je promena načina grejanja, sa struje na toplovod. Moramo se svi prilagođavati realnim okolnostima u 2009. godini.
U kolikoj meri vas brine podatak da dve trećine građana Srbije umire od izlečivih bolesti i kako to može da se promeni? Šta savetujete građanima?
Problem hroničnih nezaraznih bolesti je problem naše zemlje, ali i cele Evrope. Promocija zdravlja kao vrednosti i zdravih stilova života pravi je put, kao i rano otkrivanje bolesti. To su pravci promene ponašanja i aktivnijih mera zdravstvenog sistema. Pravi saveti su jednostavni: nemojte pušiti i smanjite korišćenje alkohola, ako možete izbegnite ga, vodite računa da se ne gojite preterano, svakog dana 400 do 500 grama svežeg voća i povrća, svakog dana bar malo fizičke aktivnosti. To je najbolji način prevencije najčešćih bolesti.
Privatna lekarska komora vas napada što ste zabranili dopunski rad lekarima. Šta vas je navelo na taj potez i šta ovakva restriktivna mera bitno menja u društvu?
Postoji samo jedna Lekarska komora u Srbiji, koja je osnovana na osnovu zakona usvojenog 2005. godine, a nema posebnih privatnih i državnih. Nije zabranjen dopunski rad lekara. Dozvoljen je u državnoj ustanovi, onome ko radi puno radno vreme, a nastavnicima fakulteta je dozvoljen dopunski rad do trećine radnog vremena u jednoj privatnoj ustanovi. Dozvoljen je na isti način i lekaru koji nije nastavnik, samo uz jedan uslov: da podeli svoje puno radno vreme u državnoj ustanovi sa jednom privatnom, makar minimalno 10 ili 20% - tada ta privatna ustanova plaća taj jedan dan platu i doprinose tom lekaru, a on onda može da radi dopunski trećinu radnog vremena, svakodnevno.
Zašto dopunski rad u državnoj ustanovi?
Da bi se puno redovno radno vreme koristilo za pružanje usluga iz obaveznog zdravstvenog osiguranja, a da bi ostale usluge za osiguranike iz drugih osiguranja, ili za dobrovoljno privatno osiguranje, bile obavljane u dopunskom radu, i tako plaćano zdravstvenim radnicima. Drugi važan razlog za ovakvu podelu radnog vremena je što je nemoguće na drugi način u naredne tri godine otvarati nova radna mesta u zdravstvenom sistemu.
Novi sindikat zdravstva je najavio proteste, jer su nezadovoljni zamrzavanjem primanja, regresa i toplih obroka. Da li postoji mogućnost da se ta mera promeni kako ne bi došlo do štrajka?
Taj sindikat nema reprezentativnost na nivou države, pa valjda zato čelnici nisu informisani da u 2009. godini neće biti zamrzavanja plata, već se planira i razgovara sa reprezentativnim sindikatima o dinamici povećanja, otprilike u nivou očekivane inflacije. Što se tiče regresa i toplog obroka, to je pitanje realnih mogućnosti.
Da li ćete, posle aktivne kampanje protiv cigareta i duvanskog dima, krenuti i u kampanju protiv alkohola?
U Ministarstvu zdravlja već imamo istovremeno aktivnosti usmerene protiv alkohola i protiv droga, uključujući nacionalnu strategiju aktivnosti i aktivnosti usmerene, pre svega, prema mladima. Te aktivnosti nisu toliko vidljive kao borba za kontrolu duvana, ali ćemo sve učiniti da se te aktivnosti prepoznaju istovremeno.
Kako komentarišete navode opozicije da više niste lekar, već profesionalni političar? Da li vam nedostaje operaciona sala?
Ja ispunjavam svoje nastavničke obaveze na Medicinskom fakultetu i srećan sam zbog toga. Što se lekarskog poziva tiče, to najbolje znaju pacijenti, ne zaboravljam ih. Ja sam pre svega lekar i nastavnik Medicinskog fakulteta, koji je na određeno vreme u politici, zbog profesionalnog izazova da nešto dobro uradim za pacijente, a i za lekare, sestre i sve zdravstvene radnike. Politika sigurno nije moj trajan izbor, već način da se brže menja društvo nabolje.
Da li postoji plan kako da se izborite sa korupcijom u zdravstvu?
Najbolji lek za korupciju u zdravstvenom sistemu su procedure, pravila, sistem koji se primenjuje, i to se trudimo da radimo stalno.
Neslaganja su normalna
Kakva je situacija u Vladi? Na koji način postoji kriza autoriteta i zašto tek sad ukazujete na to?
Bilo je nekoliko primera da upravni odbori nekih javnih preduzeća donesu odluke suprotne odlukama Vlade, i to je bio neposredni povod za upozorenja koja su se čula poslednjih dana. Moj utisak je da kad imate složenu koaliciju ne mogu sve stvari da teku uvek glatko, i prirodno je da postoje i neslaganja. Najvažnije je, međutim, da se ostvaruju strateški ciljevi koalicije u Vladi Srbije - ekonomski razvoj i evropske integracije.
Da li je sve ovo što se dešava u Vladi dovoljno da G17 PLUS izađe iz Vlade? Da li se bojite da vam je Boris Tadić već našao zamenu?
Najvažnije je da, na osnovu izbornog rezultata i koalicionog dogovora, radimo svako svoj posao i da imamo rezultate. U poslu izvršne vlasti morate punom koncentracijom i punom snagom da radite posao za koji ste preuzeli odgovornost. Nije to lako nositi i nema prostora za prazan hod.
Šta se dešava sa reformama u stranci?
Preispitujemo svačiji rad i rezultate, to je neophodno i korisno, i za stranku i za naše delovanje u društvu.
Doček na trgu
Gde ćete dočekati Novu godinu?
Sa suprugom i prijateljima, na zabavi u stanu prijatelja, a delom i na trgovima grada.
Šta biste poručili Srbima u 2009?
Svim građanima želim zdravlje i sreću za njih i njihove najbliže - sve drugo se onda može lako ostvariti. Tweet
