Intervju Miroslava Čučkovića za "Akter"

Kako će izgledati „komšijska kampanja“ Ujedinjenih regiona Srbije za decentralizaciju Beograda?

U Beogradu trenutno postoje 282 naselja, koja se važećim statutom tretiraju kao mesne zajednice i mi ćemo se sastati sa predsednicima skupštine stanara iz tih kvartova. Već smo imali prvu tribinu u Borči, bilo je prepuno i neverovatno angažovano, jer su prisutni iznosili svoje predloge kako bi Borča trebalo da se razvija. Različiti su problemi gradjana u različitim delovima grada, pa smo čuli i stanovnike mesne zajednice Kalemegdan. Na prvim sastancima iznedrilo se mnoštvo predloga o tome kako potrošiti sredstva, koje bi mesna zajednica dobila prema našem predlogu o decentralizaciji Beograda.

Na toj tribini ste se predstavili kao predstavnici gradskih vlasti u Beogradu ili kao predstavnici URS-a sa svojim programom decentralizacije Beograda?

Mi smo nastupili u ime URS-a i predstavljali smo našu platformu, koja je, po prvi put u istoriji srpskog parlamentarizma predstavljena prvo gradjanima u mesnim zajednicama. Reč je o našoj platformi za dubinsku decentralizaciju Beograda prenosom sredstava u minimalnom iznosu od 5 posto iz gradskog budžeta, direktno savetima mesnih zajednica, pri čemu se odmah otvorila polemika da li predsednik kvarta, odnosno mesne zajednice treba da bude profesionalno lice, da li treba da se imenuje sekretar ili neki pravnik, da li da se predsednik MZ bira na direktnim izborima.To je nešto što ćemo iskristalisati do Nove godine, praktično do kraja ove kampanje. Želimo da čujemo šta ljudi misle u svih 300 mesnih zajednica.

Pomalo je čudno da URS sada, posle toliko godina u vlasti kao G17,  vodi kampanju za decentralizaciju i depolitizaciju Srbije i Beograda. Da li je ovo borba za nove birače, pošto su potrošena stara obećanja ili ste naknadno neke stvari shvatili?

Postrevolucionarni razvoj Srbije pokazao je da narod najviše okrivljuje funkcionere države za mnoge probleme, a suština je da u svih 200 opština u Srbiji ne može da stigne svaki nadležni ministar, niti predsednik Republike. Tragali smo za rešenjem nastale situacije. Iskristalisao se zaključak da je potrebno da se okrenemo sami sebi, svojoj kući i količini sredstava, kojima raspolažemo, da poput Slovenije, Italije, Nemačke, koje se danas zatvaraju same u sebe, proverimo sa koliko sredstava raspolažemo. Došli smo do podatka da većina opština ne može da izgradi preko potrebne objekte, jer nema dovoljno sredstava, dok neke republičke institucije ne mogu da potroše namenjena sredstva jer ne stižu da obidju sve krajeve zemlje i potroše ta sredstva. Zato predlažemo da se taj disbalans izmedju izgradnje i količine sredstava rasporedi tako da se deo iz republičkog budžeta, vrati opštinama. Tako smo, uostalom, došli do toga da se inicira narodna peticija za decentralizaciju Srbije. Prvi zakon, o finansijskoj decentralizaciji, je prošao u Skupštini Srbije, a on će Beogradu doneti više milijardi dinara. Potom smo mi, kao regionalni odbor partije, seli da vidimo kako bismo najpametnije mogli da iskoristimo taj novac. Tih nekoliko milijardi dinara je, po našem predlogu, najpametnije spustiti do nivoa mesne zajednice, kvarta, skupštine stanara i dati na raspolaganje stanovnicima, kako bismo dobili 300 mini gradilišta u Beogradu.

Ideja da se mesnim zajednicama da novac je primamljiva, verujete li da je ona zaista i ostvariva?

Postojeći statut Beograda ima 14 nadležnosti koje tretiraju mesne zajednice. Neke od njih su uredjenje stambenog i poslovnog prostora,  poljoprivrede i njeno finansiranje, zaštita životne sredine, zoohiigijena, dikrektna pomoć starim i iznemoglim licima, pomoć omladinskim klubovima i mladim ljudima, kulturnim manifestacijama i društvima, kao i uredjenje linijske infrastrukture. To postoji u Statutu Beograda i danas mi za te namene nemamo novac. Nismo rekli da ceo gradski budžet treba da se da mesnim zajednicama, već pet procenata, što danas iznosi 4 milijarde dinara. To nije malo para u odnosu na 80 milijardi gradskog budžeta, a može da se prosledi mesnim zajednicama i da ne ugrozi velike investicije u gradu. Za četiri godine sa tim parama Beograd može da sine, jer će mesne zajednice rasporediti sredstva za namene, koje su njima potrebne. Pored toga, naš predlog ima i socijalnu dimenziju, jer bi se od tih sredstava moglo da pomaže socijalno-ugroženim kategorijama, pri čemu bi se angažovali mladi ljudi da rade.

Svojevremeno je lider vaše stranke javno hvalio gradonačelnika Beograda Dragana Djilasa da je on jedan od kvalitetnih ljudi, koji bi mogao biti premijer Srbije, a sada predlog za decentralizaciju vlasti i sredstava u Beogradu, liči pomalo na udar na gradonačelnika?

Pre nego što smo izašli sa ovom inicijativom razgovarali smo sa našim koalicionim partnerima. Predstavili smo im je i mi ćemo kroz predlog za promenu Statuta Beograda tačno definisati koji njegovi članovi treba da se menjaju. Centralno pitanje je član 128., koga treba promeniti u odnosu na finansiranje od tih pet posto za kvartove i mesne zajednice. Gotovo smo sigurni da ćemo dobiti njihovu podršku, zato što i oni sami to osećaju na svojoj koži.

Šta su rekli za vaš predlog?

Rekli su da su otvoreni za svaki razgovor, da im se u suštini dopada ideja, ali da vidimo kako ćemo je zajednički sprovesti. I gradonačelnika i predsednika Skupštine grada gradjani pitaju za neke sitnice, koje nisu u njihovoj nadležnosti. Ako se prihvati ova naša ideja, ubedjen sam da ćemo mi, kao rukovodstvo grada, a siguran sam da ćemo i u novom mandatu ponovo svi biti zajedno, imati priliku da za tri godine, kao gradski funkcioneri, budemo pozivani na razna otvaranja objekata, koje će gradjani iz kvartova i mesnih zajednica graditi od sredstava koje će dobiti na ovaj način, kao što mi predlažemo.

Čiju podršku očekujete za sve ovo što radite?

Isključivo od stranaka vladajuće koalicije u gradu, što ne znači da nećemo razgovarati i sa SRS i DSS-om o tome da li je taj model dobar  za Beograd. SNS nije parlamentarna stranka u Beogradu i ne može da utiče na Statut.

U predlogu za decentralizaciju zalažete se za povećanje broja gradskih opština. Nije li to istovremeno i predlog za povećanje broja službenika?

Ne, naš predlog jeste da se formira opština Dunavski venac,koja bi zahvatala levu obalu Dunava i u čiju administraciju bi prešao jedan deo službenika opštine Palilula. Ne uvećava se administracija, a obezbeđuje se kvalitetniji život stanovnika. Naš koncept je da opština Dunavski venac ima svoj budžet od, primera radi, 400 miliona dinara, od kojih će 300 miliona odmah uložiti u infrastrukturu i poljoprivredu, a ostatak za izgradnju pozorišta, na primer. Na drugoj strani onih 600 miliona, koje ostaju Paliluli, moći će da se koristi za uredjenje tog gradskog dela opštine. Opština Surčin, koja se odvojila od opštine Zemun je najbolji primer za uspeh ovog koncepta, jer je to danas opština koja se najbrže razvija. Naš koncept je „svakome njegovu sudbinu u ruke“. Dakle, podeliti velike opštine na manje, bez povećanja administracije.

Još koliko novih opština predlažete?

Posavski venac bila bi opština koja bi obuhvatila deo današnje opštine Čukarica, Avalski venac bi pokrio deo Voždovca. Predlažemo i formiranje opštine Bežanijska kosa, itd. Inicirali smo formiranje komisije, na čijem je čelu Miroslav Rajlić, šef odborničke grupe URS-a u Skupštini Beograda, koja će u roku od šest meseci sačiniti ekonomsko-geografsku analizu potreba za formiranje novih opština.

Da li je to što vi radite predizborna kampanja ili vaša stvarna partijska orijentacija?

Mi smo kao gradska organizacija preuzeli nekoliko odgovornosti u gradu, a ja sam se, kao član Veća, posvetio poljoprivredi i održavanju velikih sistema i javnosti u radu gradske uprave. Svake nedelje od 12 do 18 časova primam Beogradjane i oni me pitaju, izmedju ostalog,da li je to što radimo predizborna kampanja. Mi smo ponosni na neke stvari, koje smo uradili i zato ćemo punim srcem predlagati da se urade neke nove stvari do marta 2012.godine, a onda ćemo u martu 2012. godine krenuti u političku predizbornu kampanju za aprilske izbore u Beogradu.

Kampanja tek u martu?

Vreme od mesec dana pred izbore je fer da se ostavi političarima da ispričaju gradjanima šta su do tada uradili.

A ovo što sada radite i sve dotle ne računate u kampanju?

Ne u političku. Ovo je ispunjavanje obaveza koje smo mi preuzeli kao državni funkcioneri. Moja je obaveza da predložim da pet posto gradskog budžeta ide u mesne zajednice, da predložim promenu statuta i u narednih mesec dana spremim dovoljno potpisa kako bi se promena statuta desila do Nove godine. Nadam se da će gradjani na izborima to umeti da cene.

Kakva su vam očekivanja od izbora, budući da u nekim istraživanjima ne prelazite cenzus, a vi govorite o dvocifrenom rezultatu?

Ono u šta mi verujemo su izbori, koji su najbolji parametar za odredjivanje javnog mnjenja. Mi smo kao URS izašli na izbore u opštini Bor, koja je jedna od najvećih u tom delu Srbije. Pred ljude smo izašli sa platformom da život čine male stvari i pobedili, ostavivši za po 10 posto iza sebe i DS i SNS. Istraživanja nam ni tada nisu davala velike šanse, zato je i sada bolje da se, umesto istraživanja pozabavimo pregrštom naših ideja. Neka se one porede sa idejama DS, SNS, kako bi gradjani išli na izbore sa jasnom vizijom šta ih čeka dan posle izbora, umesto sa pogledom na istraživanja agencija.

Ima nagoveštaja da ćete posle izbora ući u koaliciju sa SNS-om, ima li istine u tome?

Nema.

Mlađan Dinkić kaže da je koalicija sa Rasimom Ljajićem i njegovim SDP-om sigurna, ali se Ljajić ne izjašnjava?

Visoko cenim funkcionere SDP Rasima Ljajića, koji su na pojedinim pozicijama u Beogradu i voleo bih da budem sa njima na listi za predstojeće izbore u Beogradu.

Sa kim biste još voleli?

Pa to je to. Mi smo napravili Ujedinjene regione Srbije kao pokret nacionalnih i regionalnih stranaka, grupa gradjana i pojedinaca. U Beogradu postoji grupa gradjana Dunavski venac, Avalski venac, Zemunski pokret, grupa gradjana Narodni pokret „Surčin“, grupa gradjana „Blaž Stojanović“ iz Grocke i svi su se priključili URS-u.

Jeste li vi sada stranka vlasti ili stranka opozicije ili nešto između?

Mi smo stranka vlasti. Deo smo Vlade Srbije.

Često se u javnim nastupima ponašate kao da ste na pola puta do opozicije?

Ne. Od kada postojimo principijelno se bavimo stvarima za koje smatramo da su korisne za društvo kao što je uvodjenje PDV, kao što je vraćanje stare devizne štednje, uvodjenje stambenih kredita, dobijanje  subvencija za poljoprivredu. I tada smo se bunili kada je obustavljen program izgradnje ULO-hladnjača, bunimo se protiv neracionalne potrošnje sredstava kroz upravne odbore, zato što u njima godišnje gubimo oko 4 miliona evra, a to su dva obdaništa u Beogradu. Ako je jeres da kažete da nešto ne valja, onda...

Čini se da malo kasno kažete da to ne valja. Sada kada Mladjan Dinkić nije u vladi, to mnogo glasnije izgovarate?

Ovo je pravi program, predsednik naše stranke je odlučio da bude šef poslaničke grupe i od njega se očekuje da inicira zakonske predloge. Malo je lidera u Srbiji koji su ostavili upečatljiv trag u oblastima koje su vodili, kao što je ostavio Dinkić dok je bio guverner, ministar finansija, kao što ostavljaju gradonačelnici Beograda, Indjije, Kragujevca o kojima svi pričaju, zato što su to takve ličnosti. Sada je pitanje da li ljudi, koji imaju sposobnosti i ne ćute, treba da dobiju podršku ili da ih lupaju po ušima. Da Mladjana Dinkića postavite za ministra vera ili Verka Stevanovića za ministra energetike videli biste kako bi ti sektori funkcionisali. Kada bi Dinkić bio ministar vera centralno pitanje bilo bi da li da se ulaže u crkve, kako zaštiti crkvenu imovinu, kako ljude vratiti veri, kako ona utiče na razvoj društva.

Kako pričate ispade da je Mladjan Dinkić kao multipraktik, sve može?

Nije multipraktik, ali ima energiju i sposobnost da oko sebe okupi stručne ljude iz tih oblasti. Primera radi, nijedan čovek u njegovom timu u Ministarstvu ekonomije nije političar. Kad imate sposobne ljude, njihova uloga jeste da u onim oblastima za koje preuzmu odgovornost stvore ambijent i uslove da stručni ljudi mogu da se razmahnu i rade. Tako je  bilo u Ministasrtvu ekonomije i ministarstvu finansija. Mi smo zemlja u jugoistočnoj Evropi, koja je najbrže uvela PDV, najbrže reformisala bankarski sistem i sve za vreme Mladjana Dinkića..

Nemoguće je da Mladjan Dinkić za deset godina na vlasti nije primetio da se ukidaju konkursi i na radna mesta zapošljavaju stranački kadrovi, pa, tek, sada hoće da ukine partokratiju?

Naš predlog je bio i pre da se to učini, ali nije, jer smo imali 24 poslanika, pre toga 31,a znate da u Skupštini ima 250 poslanika.

Ali u vladi ste imali uticaja?

Nismo mogli ni tamo, a kad to nismo mogli, onda smo provodili u sektorima, koji su nam povereni. Tako je direktor „Srbijavoda“ doktor nauka, direktor Aerodroma takodje, direktor Komercijalne banke nema veze sa politikom, ali je stručan ekonomista i pogledajte kakva su preduzeća u kojima su oni rukovodioci. Mi smo to sproveli u delo, kao i dekoncentraciju vlasti-nacionalna služba za zapošljavanje preseljena je u Kragujevac, Fond za razvoj u Niš, Agencija za regionalni razvoj u Zaječar, osiguranje izvoza u Užice... Hteli smo da Srbiju malo oživimo, ali je to radilo samo ministarstvo ekonomije, dok ostala nisu htela.

Ako niste imali dovoljnu podršku u vladi za svoje ideje zašto niste izašli iz nje ili zašto sada ne izadjete kada je, ionako, često kritikujete?

U trenutku kada je to bilo potrebno dogovorili smo se da se očuva stabilnost, da se ostvari status kandidata za EU, da se završe velike investicije kao što je Fiat... Sve bi to novi izbori poremetili i smatrali smo da bi bilo kontraproduktivno tako nešto uraditi, jer će za 8-9 meseci i tako biti izbora, pa ćemo videti šta će narod reći. Naš, ponekad, kritički stav prema stavovima vlade, zapravo prema pojavama u društvu i raznim strukturama u upravi je odnos prema nečemu što ne valja. Mislimo da je dobro da se otvori diskusija po raznim temama, jer se desi se da vicepremijer Ivica Dačić izadje i kaže da treba razmotriti podelu Kosova, a u Vojvodini ljudi, čak u okviru iste partije (DS) različito gledaju na fiskalnu decentralizaciju.

Priča se po beogradskim krugovima da će URS u septembru u Vrnjačkoj banji na nekom skupu, ukoliko Skupština ne usvoji vaše predloge zakona o razbijanju partokratije, krenuti u rušenje ove vlade?

To nije tačno i to su spekulacije. Mi nemamo nikakav skup u Vrnjačkoj banji u to vreme. U septembru u Nišu imamo predstavljanje predloga za gradonačelnike opština po Srbiji, a drugog oktobra imamo u Areni skup, koji označava početak predizborne kampanje.Dakle, kada počinje predizborna kampanja, onda je potpuno besmisleno pričati o rušenju vlade, ako su izbori na pomolu.

Nemate nameru da rušite vladu?

Daćemo sve od sebe u oblastima, koje mi kontrolišemo, da se ovaj udar krize koji se očekuje, što bezbolnije u Srbiji oseti i da kriznu situaciju na Kosovu i Metohiji pokušamo da prebrodimo na najbezbolniji i najbolji  način.

Šta to znači „najbolji način“?

Najbolji mogući način znači ekonomsku i infrastrukturnu podršku stanovništvu u enklavama. Mi smo im, iz budžeta grada, na moj predlog, napravili obdanište u kome će 77 mališana iz opštine Istok imati svoje mesto. Osim toga, dodelili smo i finansijsku pomoć za kupovinu 22 traktora, pošto se ti ljudi bave zemljoradnjom, a pošto u opštini Istok najbolje uspevaju jagode, smatramo da to treba da bude budućnost Kosova, a statusnim pitanjima neka se bavi vrh države, UN.

Pa i vi ste u tom vrhu, imate li ideju kako da se to reši?

I na tu temu smo imali stav, kada je u julu počela kriza zasnovana na administrativnim stvarima, tipa carinski pečat, što, po nama, nije od suštinske važnosti za život stanovnika Kosova i Metohije. Nažalost, poznati smo po tome da se vrlo lako upletemo u neke administrativne stvari i terajući zeca isteramo medveda, pa smo dobili da se kriza proširila na vojne institucije, pravosudni sistem, kao i fiskalne organizacije na severu Kosova. Kriza je došla dotle da smo morali da angažujemo sve svoje snage da ne dodje do krvoprolića, a povod je bio pečat. Onda smo upali u fokus političkih zbivanja u EU i uvek se nekako kroz istoriju namestimo kad ne treba. Naš predlog je da pregovarački tim, koji podnosi izveštaj Narodnoj skupštini, intenzivno razgovara sa predstavnicima Prištine o tome kako da se poboljša status svakog stanovnika na Kosovu i Metohiji.

Angela Merkel kaže da moramo da rešimo odnos sa Kosovom?

Dat je mandat pregovaračkom timu. Imamo puno poverenje u gospodina Borka Stefanovića da će tokom pregovora uspeti da izdejstvuje bolji kvalitet života za svakog stanovnika na Kosovu i Metohiji.

Izvor Akter, 29. avgust 2011.