Kao što znate, Skupština stranke je najvažnija stvar u životu jedne stranke. Na Skupštini stranke utvrđuje se program rada i biraju se ljudi koji će zastupati taj program rada u budućnosti. Vi ste pre dve godine kada je održana poslednja Izborna skupština stranke G17 PLUS meni dali poverenje da vodim stranku u narednom periodu.
U poslednje dve godine Srbija je išla dva puta na izbore, prvi su bili neposredno posle naše Skupštine i niko tada nije mogao slutiti da ćemo imati izbore i u maju ove godine, ali kada se zapitamo zašto je Srbija u poslednje dve godine išla na izbore, dobićemo isti odgovor – zbog nejasnoća u putu Srbije ka Evropskoj uniji, zbog različitih stavova da li Srbija treba da uđe u Evropsku uniju ili ne treba, različite stranke su menjale stavove, a mogu da vam kažem, naš stav je i danas potpuno isti kao i pre dve godine – evropski put Srbije je prioritet u programu G17 PLUS.
Setite se koje su najvažnije odrednice u našem programu – prva odrednica je evropski put Srbije, a druga – borba za što jaču ekonomiju. To su dve odrednice u našem programu, dve odrednice na osnovu kojih baziramo čitavu filozofiju našeg rada, dve odrednice na osnovu kojih zapravo biramo naše saradnike, i u profesionalnom smislu, i u smislu naših potencijalnih partnera...
Što se tiče ubrzanja evropskih integracija, mi smo čak napravili listu koju smo nazvali „Za evropsku Srbiju“. Na čelu te liste je Boris Tadić, mi smo bili važan deo te liste, i samo ime liste „Za evropsku Srbiju“ je označilo da to mora biti stabilan pravac kretanja nove vlade. Na tom putu ima nekih stvari koje ne zavise od nas već zavise od EU, ali ima mnogo stvari koje zavise samo od nas, koje zavise od Srbije. Mi moramo da se skoncentrišemo da sve ono što od nas zavisi da to uradimo. Šta od nas zavisi?
Ukidanje viza sada zavisi isključivo od Srbije. Skupština Srbija je usvojila sve potrebne Šengen zakone, Vlada je usvojila akcioni plan u kome do aprila sledeće godine treba da se završe sve tehničke pripreme da Srbija dobije ukidanje viza. Ako to od nas zavisi hajde da se onda skoncentrišemo na to, da nam se vize ukinu sledeće godine , da se konačno sledeće godine ukinu vize za putovanja građana, da Srbija ide u Evropsku uniju. Mi to možemo i izguraćemo to.
Druga stvar koja ne zavisi samo od Srbije je sticanje statusa kandidata za članstvo i sam prijem ne zavisi samo od Srbije, zavisi pre svega od članica Evropske unije. Međutim, mi moramo da učinimo sve da evrpske standarde i evropske propise primenimo što pre u Srbiji, jer nije bitna forma, bitna je suština. Bitno je da Srbija što pre podigne kvalitet života, primeni evropske standarde, a onda će manje biti važno kada ćemo postati član Evropske unije, jer za to moraju da se opredele sve članice EU. Ja sam siguran da za zemlje zapadnog Balkana nema alternative, ceo zapadni Balkan biće član EU. Međutim, mi smo upravo u ubrzanju našeg puta u EU, mislim na Vladu Srbije, a bogami i na partiju G17 PLUS, insistirali da se odmah primeni Sporazum o slobodnoj trgovini sa Evropskom unijom, jer to od 1. januara donosi jeftiniju robu za naše građane, donosi više konkurencije, a veća konkurencija znači niže cene i bolji kvalitet. To jeste nešto za šta se mi borimo. Međutim ne treba na putu ka EU da zaboravimo na susede. Srbija mora da unapređuje stalnu saradnju sa susedima. Zašto to govorim? Zato što ima nekih koji stalno pokušavaju da fiktivno prave neprijatelje Srbiji, bilo da su na jednoj ili drugoj strani. Oni koji možda nisu sposobni da rešavaju stvarne probleme, izmišljaju neke probleme, da bi navodno njih rešavali – te izmišljene probleme. Ne možete ih rešiti jer su izmišljeni. Nema Srbija neprijatelje u okruženju, nemamo mi neprijatelje. I Crna Gora i Bosna i Makedonija i Hrvatska su naši prijatelji i mi od njih moramo da stvaramo prijatelje čak iako imamo neke probleme, a ne da izmišljamo. Ne možemo da postanemo članica EU ukoliko sa susedima ne unapređujemo odnose. Da li su to problemi iz prošlosti? Naravno da jesu, ali da li to znači da ako smo imali problema u prošlosti da treba da se zakucamo samo na ono što je bilo loše u našim odnosima. Tako nikad nećemo napraviti prijatelje. Da li Srbija kao mala zemlja može sebi da dozvoli luksuz da nema prijatelje oko sebe? Ne može! I kada neko kaže da put Srbije u EU vodi preko Rusije ili Amerike, oni ne govore istinu, oni lažu naše građane. Naši građani imaju put u EU, taj put vodi preko Srbije. Od nas zavisi taj put, nemojmo da lažemo ljude, da put do Evropske unije ide preko neke prečice.
Ja sam pričao na kongresu Evropske narodne partije koji se održava u Briselu sa mnogim prijateljima, premijerima iz susedstva. Postoji jedna ideja, koju mi je preneo jednom prilikom premijer Makedonije Gruevski, a to je da zonu slobodne trgovine koju već sad imamo preko CEFTA možemo da proširimo i na sledeći način – zašto mi ne bismo uklonili rampe i barijere na granicama. Kada dobijemo i mi i Crna Gora i Bosna i Hercegovina i Makedonija belu šengen listu, kada nam se ukinu vize za putovanja, pa zašto mi ne bismo u našem susedstvu na granicama sklonili barijere, da se ljudi ne zadržavaju na granicama, jer nije danas rampa sredstvo komuniciranja, postoji elektronika, da se spreči kriminal, zna se kako se to radi. Hajde da sklonimo rampe sa svih naših granica, da sklonimo granice koje nas vode do Evropske unije. Za to treba da se borimo.
Imamo jednu delikatnu poziciju. A ona se sastoji u tome što su neke članice priznale nezavisnost Kosova i Metohije. Međutim, hajde da vidimo šta dalje možemo da uradimo. Diplomatski smo se izborili za sve, izborili smo se za to da nema priznanja nezavisnosti Kosova pred Ujedinjenim nacijama. Izborili smo se za to da se glas Srbije i te kako vrednuje u Ujedinjenim nacijama, međutim, hajde da vidimo šta sada možemo da uradimo. Najviše i najbolje što možemo da uradimo za naše sunarodnike na Kosovu i Metohiji jeste da im pomognemo da imaju posao, da imaju pristojne plate da se osećaju kao deo ove zemlje, da imaju dobro zdravstvo, dobro obrazovanje. To je pomoć na delu, a ne na rečima. To je ono što ćemo da uradimo.
Druga važna tačka u našem programu jeste građenje srpske ekonomije. Treba da budemo svesni ove velike globalne ekonomske krize. Svetska ekonomska kriza jeste velika i ne može zaobići Srbiju. Ako mi najveći broj naših proizvoda izvozimo na tržište Evropske unije, ako Evropska unija sada ima problema, potpuno je jasno da će naše kompanije koje izvoze imati problema. Međutim, G17 PLUS mora da predvodi borbu za očuvanje postojećih radnih mesta, borbu za svako novo radno mesto. Mi nudimo odgovor na ovu krizu u okviru rada u Vladi Republike Srbije.
Najpre, videli ste da ovaj sektor koji se zaista reformisao u prethodnih 7-8 godina, a to je bankarski sektor, prvi se odbranio od prvog talasa krize. Upravo zbog onih reformi koje su pre 5 godina nazviane nepopularnim i nepotrebnim. Pokazalo se da je bilo nužno sve ono što smo radili dok smo vodili institucije u Centralnoj banci i Ministarstvu finansija. Jer za razliku od nekih zemalja u svetu koje su ogromne sume novca, čitave milijarde dolara dale za spašavanje svojih banaka, Srbija nije morala, nije imala potrebe da uloži nijedan dinar da bi spasavala neku od banaka, jer je takav sistem napravljen da smo se mi odbranili od efekata krize.
Svi oni koji su nas nekada kritikovali sada ćute. Ćute onda kada znaju da nekada nisu bili u pravu. Neka ćute, mi znamo šta smo uradili i kad smo bili kritikovani, jer kad vodite dobru politiku ne smete da se osvrćete na kritike ako nisu dobronamerne, već gurate svojim pravcem jer znate da pre ili kasnije rezultat nadjačava svaku kritiku, i on ostaje ono što je zabeleženo u istoriji.
Isto važi za stabilnost dinara. Neki se plaše, šta će biti sa dinarom, a ja vam kažem imajući u vidu da NBS ima tri puta više novca u deviznim rezervama nego što ima dinara u opticaju, da je potpuno jasno i da se može i da će se stabilnost kursa u narednom periodu održati. Međutim, najteže posledice krize osetiće svakako privreda.
Zato smo i predložili, a i u budžetu za 2009. godinu imamo paket mera za jačanje sektora finansijske podrške privredi. Još smo obezbedili oko milijardu evra jeftinih kredita, ali pod jednim uslovom – dobijaće ih mala i srednja preduzeća i svaka vrsta preduzeća, samo pod jedinim uslovom da potpišu ugovor da će tokom korišćenja kredita održati najmanje isti broj zaposlenih kao kada su dobili kredit i da će zaposliti mnoge druge. Održanje i borba za zapošljavanje jeste osnovna briga i vlade i G17 PLUS u narednom periodu. Ova mera je potpuno ista kao mera koju je usvojila Evropska komisija. Oni su odobrili paket od 200 milijardi evra za podršku privredi Evropske unije. To je otprilike 1,5 posto bruto domaćeg proizvoda Evropske unije. Garancije koje smo mi iz budžeta usvojili za povoljne kredite su takođe na sličnom nivou.
Međutim, osim podrške privredi moramo da nastavimo da dajemo više šanse vladi. Potpuno je jasno da pravi sistem vrednosti prihvataju lakše oni kojima nije, rekao bih, zatrovana svest. Zbog toga smo uveli kredite za početnike bez hipoteke, obnovili smo stipendiranje naših najboljih talenata – 500 evropskih stipendija godišnje i 1000 stipendija za najbolje studente završnih godina fakulteta je odobreno da bi mladi bili ti koji će sutra voditi Srbiju.
Naravno, ono što nedostaje ovom programu jeste da li će ti ljudi koji su dobijali stipendije kada završe fakultete dobiti posao. Zato planiramo da sledeće godine uključimo tu i privatni sektor. Da privatni sektor finansira stipendije, da takođe potpiše ugovor sa najboljim stipendistima, a oni koji dobijaju stipendije tokom školovanja kasnije dolaze da rade u kompanije sa kojima su potpisali ugovor. Dakle, da pomognemo mladima na završnim godinama studija, ali i da imamo sigurnost da mogu da se zaposle kada završe te studije.
Takođe, hajde da vidimo šta još možemo sami da uradimo, što samo od nas zavisi, kao što je bilo ukidanje viza. Od nas zavisi izgradnja autoputa na Koridoru 10. Sramota bi bilo da taj put konačno ne završimo. Imamo novac, obezbedili smo nekih milijardu i sto miliona evra kredita, sad samo zavisi od naših znanja, spremnosti i organizacije da taj novac uložimo da se autoputevi izgrade.
Mi ćemo krenuti sledeće godine na sva četiri pravca. Gradićemo autoput i na jugu Srbije, od Leskovca do makedonske granice, od Niša do Dimitrovgrada, nastavićemo da gradimo obilaznicu oko Beograda, ali ćemo konačno napraviti i autoput od Horgoša do Novog Sada. Pa to je nešto najprostije, zaista to mora da bude jedan od prioriteta koji vlada mora da ispuni.
Naravno, nema zdravog razvoja privrede ukoliko nemate adekvatnu borbu protiv korupcije. Dva važna antikorupcijska zakona usvojena su između ostalog i na predlog naše stranke. Prvi je zakon o zapleni imovine stečene korupcijom i kriminalom, drugi je zakon gde smo uveli obavezu da svi funkcioneri od republičkog do lokalnog nivoa moraju da prijave svu svoju imovinu javnosti. Ne samo odboru za sprečavanje sukoba interesa, već na vebsajtu i javnosti. Ne znam iz kog razloga je skupština odlučila da se zakon primenuje od 1. januara 2010. godine, mi smo se zalagali da to bude odmah, od Nove godine. Međutim, bolje ikad, nego nikad – ta dva zakona su jako važna i sigurno će pomoći u borbi protiv korupcije.
Mnogo se danas priča o platama, o enormno visokim platama u javnim preduzećima, a da skoro niko ne priča da je zapravo najveći problem Srbije velika birokratija. Kako je moguće da u opštinskoj upravi Lekovac radi pet puta više ljudi nego što radi u Loznici. I Loznica i Leskovac imaju isti broj stanovnika. To nije normalno. I kada govorimo o smanjenju birokratije to je onda borba protiv korupcije.
Još jedan od važnih ciljeva G17 PLUS u narednom periodu o koima bih želeo danas da vam govorim jeste regionalizacija Srbije. Privredni razvoj u Srbiji jeste bio snažan u prethodnom periodu, međutim, nije bio ravnomeran. Odnos razlika prema zvaničnim statističkim podacima je 7:1. Problem je u tome što bogatiji regioni postaju još bogatiji, a siromašni još siromašniji, stanovništvo odlazi iz siromašnih krajeva čime imamo depopulaciju na tim teritorijama.
Kako mi mislimo da se borimo za suverenitet naše države diplomatski, ako dopuštamo ekonomski pražnjenje čitavih teritorija. Ta stvar mora da se prekine, tako što se naprave mere zakona o regionalnom razvoju koji treba da dovede do ravnomernijeg regionalnog razvoja u Srbiji.
Iskoristili smo evropska iskustva. U Evropi, ako pogledate reginalnu politiku Evropske unije, u poslednjem budžetu je 230 milijardi evra bilo predviđeno za nerazvijene regione Evropske unije, a 50 milijardi evra za razvijene. Dakle, taj odnos će biti 5:1 i u Evropskoj uniji.
Mi moramo isto tako da raspoređujemo naš budžet, naš Nacionalni investicioni plan, naša finansijska sredstva. Dakle, prema onima koji su manje razvijeni kako bi ubrzali njihov razvoj. Mi smo nacrtom zakona predvideli stvaranje sedam evroregiona u Srbiji: Vojvodina, Beogradski region, Istočna Srbija, Zapadna Srbija, Centralni region, Južni region i Kosovo i Metohija.
Međutim, centralni problem koji imamo po pitanju regionalne politike u Srbiji jeste što Srbija zapravo ima samo jedan administrativni region, a to je Vojvodina. Odmah da kažem, Vojvodina za to niti je kriva, niti je treba optuživati. Vojvodina ima istorijsko nasleđe i ona je istorijski unapređeni evro region. Međutim, činjenica je da danas Vojvodina ima i svoju vladu i svoj budžet i plus transfere iz budžeta Republike Srbije.
To nema ni Šumadija, ni južna Srbija, ni ma koji drugi deo Srbije. I onda imate paradoks da, na primer, Vojvodina pored svog budžeta ima nenamenski transfer iz budžeta Srbije od 11 milijardi dinara u ovoj godini, dok je za ceo NIP za teritoriju Beograda i centralne Srbije realizacija bila 9 milijardi dinara. Ponavljam još jednom, ovo je velika disproporcija, jedna velika mana u našem Ustavu, imamo dve pokrajine od kojih znate i sami da je funkcionalna pokrajina u ovom trenutku zapravo samo Vojvodina, pitanje je kako da to rešimo u narednom periodu.
Ono što je sasvim sigurno, ja podržavam ideju Pokrajinskog veća da se već posle Nove godine formira razvojna banka Vojvodine. Oni to hoće da urade i to je sasvim legitimni instrument. Svi regioni u Evropi imaju svoje razvojne banke, ali zašto onda to ne bi omogućili Šumadiji i Pomoravlju, Južnoj Srbiji.
Dakle, ono što moramo u narednom periodu da uradimo je da pojačamo regionalizaciju u Srbiji, da stavimo u potpuno istu ravan sve regione u Srbiji, kako bi mogli da koriste i predpristupnu pomoć Evropske unije, ali i kako bi se brže razvijali. U tom smislu G17 PLUS je spremna da napravi još bližu saradnju sa svim partijama koje se zalažu za decentralizaciju, jer kao što je neko rekao „krojač iz sopstvene ulice bolje kroji nego najbolji svetski krojač“. Na najvišem nivou, dakle, da žive ljudi, i G17 PLUS će sarađivati sa svim partijama koje se zalažu za decentralizaciju u regionu u budućnosti.
Konačno, na ovom mestu ja želim da označim i svoju kandidaturu za novi mandat na čelu partije, pri čemu moram da vam kažem da sam na Predsedništvu izneo neke uslove. Prvi je reforma stranke. Ne možemo mi da reformišemo društvo ako ne reformišemo stranku.
Hoću da vam kažem neke činjenice. Da li ste se ikad zapitali šta pokreće svet? Imate puno ljudi koji kažu da interes, i to materijalni interes, pokreće svet. Ja ću vam reći – kada pogledate istoriju, doći ćete do saznanja da ne pokreću svet interesi, već da svet pokreću ideali.
Najbolje pronalaske, najbolja naučna, kulturna i sportska dostignuća nisu napravili najbogatiji ljudi, već najveći idealisti, oni koji su verovali u to što rade i koji su verovali da svojim znanjem, upornošću i hrabrošću mogu da promene svet. Mnoge od njih su čak za vreme života i osuđivali. Znate da su neke čak i spaljivali na lomači, u bukvalnom smislu te reči. Ali kad se zapitate ko je prvi kročio na Mesec – nije najbogatiji čovek prvi kročio na Mesec, nego najhrabriji.
To je ono što vodi nas koji smo u vrhu G17 PLUS, to su ideali da se problemi ne kreiraju veštački, već da se pravi problemi napadnu i rešavaju. Svi oni koji su ušli u ovu partiju da bi se menjala Srbija, da se menja njihova ulica, da se menja okrug u kome žive, dobro su došli da vode Srbiju. Svi oni kojima je novac popio mozak i koji su zbog ličnih interesa u partiji, ja vam tvrdim, nema im više ovde mesta.
Ali to ne važi samo za G17 PLUS. To, pre svega i mnogo više, važi za druge partije u Srbiji koje imaju i veću moć, i veći broj članova i veće funkcije i veće privilegije.
Priča o javnim preduzećima je pokrenuta sa željom da se sistem promeni. Kako to da nikome osim nas još uvek ne smeta što nisu objavljene plate menadžementa u NIS-u, što nisu objavljene plate u EPS-u, menadžerski ugovori i ostale privilegije.
Dakle, za šta ćemo se mi zalagati? Prvo, potpuna revizija sistema plata u javnim preduzećima. Ne mogu oni koje država postavlja da imaju privilegije kao u privatnom sektoru. Ako se direktori biraju javnim konkursom, onda može da se razmišlja o drugačijem sistemu nagrađivanja. Oni koje postavlja država ne mogu da imaju tolike plate i privilegije. Moraju se raskinuti svi menadžerski ugovori, moraju svi podaci o platnim karticama da budu dostupni javnosti i dodatne privilegije da se ukinu, ali to mora da se učini ne samo na nivou jedne stranke, to mora na nivou cele države. Ovo nije i neće biti partijska država i ne sme da bude vlasništvo niti jedne stranke ma koliko ona velika bila. Ako drugi neće, ne žele, ne znaju ili ne smeju da predlože takve promene vladi Republike Srbije, ja vam garantujem da će naši ministri u narednih nedelju do dve dana da predlože konkretne mere i mi ćemo to da sprovedemo.
Dakle, odlučio sam, iako sam moram priznati, a to znaju moji najbliži saradnici, prilično razmišljao o tome, da se ponovo kandidujem, da bismo ostvarili brži evropski put Srbije, da bismo ojačali srpsku ekonomiju, ali i da bismo uspostavili pravi sistem vrednosti u Srbiji.
Da li je sistem vrednosti u Srbiji trenutno dobar? Nije! Ali ima onih misle da bi još više trebalo da menjamo sistem vrednosti, ali ne da koristimo jeftinu demagogiju i populizam. Sledeća stavka je jako važna i za stranku, ali rekao bih, i za sve druge stranke. Mora u Srbiji da počne da se preuzima lična odgovornost, a ne da se zaklanjamo iza nekog drugog, bilo da je to tehničko lice koje radi u opštini ili vladi, bilo da je to stranka. Niko nema pravo da se zaklanja iza ove stranke. Kada budete birali predsednika, svako mora lično da odgovara za svoje postupke, ali ako je uspešan ima da bude dobro nagrađen, ako je neuspešan jasno je da neće da ostane tu gde jeste.
Mi moramo da pomognemo da Srbiju zaista vode i najhrabriji i najsposobniji, najbolji ljudi. Ali kako je to moguće? Moguće je ako prihvatamo sve dobronamerne i argumentovane kritike. Nije rođen onaj koji radi, a ne može da pogreši. Ja ću uvek prihvatiti grešku ukoliko je u radu učinim. Ali neću se složiti da u Srbiji bolje prolaze oni koji ama baš ništa ne rade, koji ništa ne nude, njih niko ne napada, a onaj koji jednom pogreši, taj bude spaljen na lomači. Ne može takav sistem vrednosti. Oni koji rade i guraju imaju pravo da nekad i pogreše.
I da poručim, dakle, poruka onima koji nam daju dobronamerne savete, prihvatićemo sve kritike. Uvek možete da radite dobro. Ali poruka onima koji nas napadaju sa idejama da nas sklone sa ove političke scene, ima jedna rok pesma koju jako volim, gospodin Mladenović iz EKV-a u toj pesmi kaže: „Jer kad je gotovo, za mene znaj, tek tad je počelo“.
Kada neko misli da je uradio nešto sa lažnom nadom da će oterati nas od ove borbe za Srbiju kakvu želimo, znajte da ćemo tada biti najjači. Dakle nećemo se povlačiti.
Dragi prijatelji, danas birate one koji će nas voditi. Ja vam opet kažem, dobro razmislite o mojim rečima. Pristajem da vas vodim samo ukoliko dozvolite da se u stranci uradi reforma koju sam predložio, ali da to ne bude kraj, već da to bude početak reforme i drugih stranaka. Da mi pokažemo kako se radi reforma naše partije.
Vi znate da ćete u meni imati iskrenog prijatelja i znate da ću se do kraja boriti za evropsku Srbiju, za ekonomski jaku Srbiju, a ako ste spremni da me podržite u toj borbi onda hajde svi zajedno da radimo, i da Srbija bude svima nama na prvom mestu kao što je rekao naš kolega iz Slovačke.
Srećno! Tweet
