- Zbog sveukupnih mera štednje, tokom iduće godine neće biti zapošljavanja novih ljudi u Ministarstvu zdravlja. Restrikcija će biti u troškovima putovanja, kao i u obnavljanju voznog parka, uključujući i sanitarnu i zdravstvenu inspekciju i službe koje Ministarstvo ima i na terenu, u sedištima okruga. U budžetu za 2009. za potrebe Ministarstva na čijem sam čelu izdvojeno je 12,3 milijarde dinara i nalazimo se na petom ili šestom mestu prema nivou uštede na spisku svih ministarstava. Gde god je moguće, uštedećemo pet do 15 odsto. Ipak, to se neće odraziti na naše planirane aktivnosti - ističe u razgovoru za Danas ministar zdravlja u Vladi Srbije prof. dr Tomica Milosavljević.
Do kraja ove godine, podseća ministar, biće okončana hitna rekonstrukcija 20 bolnica, a do februara i projekat restrukturiranja bolničkih kapaciteta u četiri bolnice, finansiran kreditom Svetske banke. Još dva projekta startovaće naredne godine - jedan koji će se odnositi na nastavak informatizacije bolnica, finansiranog kreditom Svetske banke i drugi - zajednički projekat zdravlja, prosvete, socijalnog rada i lokalne samouprave. „Duvanski dinar“ omogućiće bolje snabdevanje lekovima za malignitete i potrošnim materijalom za kardiovaskularne bolesti, kao i sredstva za ulaganje u infrastrukturu i opremu, prema planu - ravnomerno i ravnopravno, ističe Milosavljević.
- Najvažniji razvojni projekti tokom sledeće godine vezani su za kredite od međunarodnih finansijskih institucija koji su većobezbeđeni i ratifikovani. Tako će 2009. u značajnoj meri biti u znaku projektovanja četiri klinička centra i krajem te godine biće raspisani konkursi za građevinske radove - objašnjava ministar.
Najvažnije je, smatra prvi čovek domaćeg zdravstva, što će prema Zakonu o budžetu za 2009. država sa pet milijardi dinara platiti doprinos za zdravstveno osiguranje za 700.000 građana bez sopstvenih prihoda. Kada bi za taj doprinos od 12,3 odsto osnovica bila 35 odsto od prosečne plate, to bi iznosilo oko 20 milijardi dinara. Takva računica nije održiva, tako da je za iduću godinu predviđeno da osnovica bude 10 odsto od prosečne plate. Budžet izdvaja 3,6 milijardi, a 1,4 milijarde biće obezbeđeno kroz generalno smanjenje kosovskog dodatka.
- Zdravstveni sistem Srbije je održiv. Mi se ne širimo preko gubera. Iz budžeta se vidi da se za obavezno zdravstveno osiguranje izdvaja više od šest odsto bruto nacionalnog proizvoda, a da na tu sumu građani troše 35-40 odsto iz džepa, tako da učešće zdravstva u BDP iznosi 8,2 odsto. Zdravstveni sistem nije rasipnik, nego je u ovih šest godina smanjio broj postelja, racionalizovao broj zaposlenih, poboljšao parametre kvaliteta svog rada i parametre zdravlja stanovnika Srbije. To su činjenice - kategoričan je Milosavljević.
Tokom 2009. biće nastavljene i ubrzane različite aktivnosti, od borbe protiv malignih bolesti, skrininga za debelo crevo, dojku i grlićmaterice, do strategije za hronične nezarazne bolesti, preventivne programe za dijabetes, za srčane bolesti, hroničnu opstruktivnu bolest pluća... Preventivna orijentacija biće sve snažnija, ali, tvrdi ministar zdravlja, istovremeno neće biti zapostavljena nabavka sofisticirane opreme u najvećim bolnicama.
Milosavljević ističe da treba imati na umu da se zdravstveni sistem ne finansira isključivo iz državne kase, nego i iz budžeta grada Beograda i AP Vojvodine, kao i sredstvima lokalnih samouprava i iz donacija.
- Ekstenzivno zdravstvo je, u svakom slučaju, naša prednost. Jer, 161 dom zdravlja sa mrežom ambulanti je, nesporno, prednost kada je u pitanju dostupnost zdravstvenih usluga, koja najpre trpi u vreme ekonomske i političke krize kakvu smo imali kroz čitavu deceniju. Činjenica je da nijedan od 161 doma zdravlja nije ostao zaboravljen kada je prethodnih godina 60 miliona evra iz NIP-a uloženo u njihovo sređivanje. Mreža nije neracionalna. Posteljni kapaciteti smanjuju se poslednjih nekoliko godina, ali se i preorijentišu kroz drugačiju organizaciju - objašnjava sagovornik Danasa.
Trend poboljšanja biće nastavljen u porodilištima, u koja je pre mesec dana „ušlo“ 2,5 miliona evra opreme italijanskih donacija. Zajedno sa 3,5 miliona evra opreme koju su dobili dijalizni centri, to je gotovo polovina celog jednogodišnjeg budžeta Ministarstva za ulaganje u opremu i zgrade.
Kada je rečo toplom obroku i regresu, ministar Milosavljevićkaže da nikad nikome nije obećao da će to u zdravstvenom sistemu biti moguće.
- To nije održivo ni realno. Važnije je da plate budu na nivou dostojanstva i da građani budu selektivno socijalno zaštićeni koliko je moguće. Dokaz za to je ukidanje participacije za građane sa primanjima nešto ispod nivoa prosečne penzije. Ipak, zbog toga će participacija od 20 dinara za one koji je plaćaju verovatno da poraste na 50 dinara - zaključio je ministar Milosavljević, najavljujući većza januar rasprave o radnim verzijama zakona o transplantaciji, transfuziji i vantelesnoj oplodnji.
Predstoji mnogo posla, a Milosavljević je u očekivanjima za 2009. „oprezni optimista“.
Dopunski rad - šansa za nova zaposlenja
Tomica Milosavljević smatra da dopunski rad mora da postoji u državnim ustanovama, zato što radno vreme treba da bude iskorišćeno za pružanje usluga osiguranicima iz sistema obaveznog osiguranja, „a ne za ljude koji dolaze i plaćaju, bilo da su Crnogorci, Makedonci, Bosanci ili građani sa polisom dobrovoljnog osiguranja“. Drugi razlog je što, bez regulisanja rada s podelom radnog vremena, neće biti nijednog novog radnog mesta u zdravstvenom sistemu Srbije u 2009. godini. „Nivo javne potrošnje od 8,2 odsto je limitiran i 2.000 doktora i 15.000 sestara neće imati šanse da se zaposle bez solidarnosti kolega u sistemu“, poručuje ministar zdravlja. Tweet
