Ministar Mlađan Dinkić i dalje stoji iza izjave da možemo da iskoristimo svetsku finansijsku krizu i u intervjuu za “Press”, povodom dve godine vlade, kaže da će drugi deo mandata posebno posvetiti tom cilju.
- Sto odsto stojim iza te izjave jer već imamo kompanije koje nikada ne bi došle u Srbiju da nije bilo krize. "Panasonik" u oktobru dolazi u Svilajnac, "Leoni" je u Prokuplju zaposlio 700, a sada će još 1.300 ljudi. Tu je "Jura" koja će posle Rače da gradi još jednu fabriku u Nišu, pa "Falke" koji proizvodi čarape "barlington"... U ekonomiji je efekat ugledanja najbitniji i zato je uvek najteži početak... - kaže Dinkić.
Zar nismo počeli Petog oktobra? I gde smo stigli, kada znamo da je Zoran Đinđić u prve dve godine doveo gigante kao "Ju-Es stil"i "Filip Moris". Koga ste vi od "velikih" doveli u Srbiju?
"Fijat" naravno. On je najvažniji, on je pokrenuo talas interesovanja drugih kompanija i mi u ovom trenutku pregovaramo sa 25 kompanija iz oblasti autoindustrije da dođu u Srbiju. Sa jednom od njih, italijanskom fabrikom "Dajtek" zaključićemo u utorak u Nišu sporazum o izgradnji potpuno nove fabrike auto-delova.
A ostali? Već dve godine slušamo o "Fijatu".
"Panasonik"! A čim se čulo za njih zainteresovao se i "Samsung". A onda će i ostali. Južnokorejci, na primer, nisu čuli za Srbiju dok njihov komšija u Slovačkoj, nemačka kompanija "Leoni", nije prebacio jednu fabriku u Prokuplje. Sada nam je "Jura" najveći promoter u Južnoj Koreji, a ja za deset godina nisam video tako efikasnu kompaniju. Oni su 28. januara bili kod mene da bi već u aprilu kupili propalu fabriku "Zastava elektro", čiji su radnici godinu dana ranije štrajkovali i blokirali prugu. Sada tamo radi 830 ljudi, a od septembra će u Nišu da se zaposli dodatnih 1.500.
Kako i ne bi kada ste im dali 7.000 evra po radniku? Ko još nudi tolike pare u okruženju?
U regionu, mislim, niko. Moramo motivisati investitore da baš u Srbiji otvore svoje fabrike i pokrenu proizvodnju. To je model koji je Slovačka iskoristila pre deset godina da bi zatim povećala svoj izvoz na 70 odsto BDP-a. Kod nas je izvoz svega 20 odsto, a da bismo živeli bolje moramo da se orijentišemo na kompanije koje su u stanju da ovde proizvode, zaposle ljude i izvozu svoje proizvode. Samo "Fijat" u godini punog kapaciteta treba da doprinese rastu izvoza od milijardu i po evra godišnje. "Jura" je dobavljač "Hjundaija" i "Kije". Sada je na nama da budemo agresivniji i da ih sve dovedemo.
I onda se u sklopu te agresivnosti obrušite na Vac? Nemački ambasador je bio šokiran vašim istupom. Priznaćete da to baš nije bilo u opisu vašeg posla?
Niti sam imao veze sa dolaskom VAC-a, niti sa njihovim poslovanjem, niti mnogo znam o tome. Mene je samo pogodila izjava gospodina Hombaha da, u negativnom smislu, nikada nije video zemlju kao Srbiju. Razgovarao sam s nemačkim ambasadorom, bio sam i u Štutgartu dan nakon svoje izjave i što se mene tiče ta priča je završena.
S obzirom da vam je jedina šestica na fakultetu bila iz geografije izgleda de ne znate baš najbolje da gledate u globus. Posle Rusa posvađali ste se s Nemcima. Ko uopšte stoji iza vas?
U tome i jeste stvar. Uvek podržavam one koji su pošteni, ozbiljni, vredni i koji daju neku korist našoj zemlji. Meni je Srbija na prvom mestu. Pokušavam da se ponašam na isti način kao što se ponašaju i Nemci i Rusi. Oni najviše vole svoju zemlju. A kod nas ima dosta Srba koji se ulaguju ili jednima ili drugima. Ja nikada nisam bio poltron i prosto neću da klečim niti molim bilo koga.
Kako se onda kao srpski ministar osećate kada hrvatski tajkun kupi "bananicu"?
Nisu tu krivi Hrvati nego Srbi koji su ekonomske patriote samo na rečima. Ko je sprečavao nekoga iz Srbije da to kupi? Evo ovaj gospodin koji je bio suvlasnik, Vučićević (Slobodan, prim aut.), zašto je on prodao svoj deo? Ko ga je terao na to? Ako srpski privrednici žele da imaju dominantniju poziciju u srpskoj ekonomiji, neka više odreše kesu i neka ne dozvole Hrvatima da kupuju srpska preduzeća. Što ga oni nisu kupili?
Pa zato što nemaju državu iza sebe?
To nije istina. Stalno slušamo o tome da svi u regionu mogu da ulažu u Srbiju, a Srbija ne može nigde. I onda imate "Komtrejd" koji je kupio firmu i u Sloveniji i u Hrvatskoj. I niko se nije žalio na njih. Srbija je, na žalost, poslednja krenula u proces tranzicije i nema puno kompanija koje mogu da preuzimaju firme u Hrvatskoj, a kamoli Sloveniji. I onda one svoju frustraciju iskazuju kroz busanje u prsa po domaćim medijima.
Mislite kao Koštunicina Vlada, čiji ste bili član, koja se busa u patriotska prsa kako Nemcima nije prodala "Novosti", već biznismenu koji je to kupio za Nemce?
U tome su drugi učestvovali. I upravo na tom primeru mislim da je napravljena kardinalna greška.
Predsednik Tadić poziva tajkune na ekonomski patriotizam i verovatno kao psiholog udara na njihovu savest. Šta vi kao ekonomista zahtevate od nepristojno bogatih ljudi u ovim vremenima?
Ako neko radi po zakonu, plaća porez, zapošljava ljude, onda je po meni savestan građanin ove zemlje. A ako to čini u velikoj meri, zapošljava puno naših građana, investira, onda mu treba dati orden, a ne kritiku.
Šta osim RTS-a nije na prodaju?
EPS nije na prodaju.
I šta još?
Obično se pošta retko prodaje, železnica takođe.
Demokratska stranka pravi plan za Srbiju 2020. Kako vi vidite Srbiju za deset godina?
Ja gledam na srednji rok, jer se u naredne dve do četiri godine udaraju temelji za Srbiju 2020. A to je zemlja u kojoj učešće izvoza mora preći 50 posto BDP-a, što je moguće sa desetak "Fijata". To je meni najveći izazov, plus da te kompanije ravnomerno rasporedimo po čitavoj Srbiji. Očekujem i da pravosuđe bude kao u razvijenim zemljama Evrope. Ako ekonomija i pravosuđe budu jaki biće jaka i Srbija.
Da li će i tada ministar da bude Tomica Milosavljević? A, vi?
To će reći građani.
TOMICA MI JE PONUDIO OSTAVKU
Situacija u zdravstvu je slika i prilika stanja u ekonomiji. Ako nemate dovoljno para ne možete da imate ni mnogo kvalitetan sistem zdravstva. Toga smo svesni i ministar Tomica Milosavljević i ja, kaže Mlađan Dinkić i prvi put otkriva da mu je ministar zdravlja ponudio ostavku.
- On je meni ponudio ostavku u novembru prošle godine. I ja nisam prihvatio. On je ponudio ostavku meni lično, interno, van drugih partijskih tela, s obzirom da smo nas dvojica i prijatelji. On je pošten čovek i nije mu nimalo lako...
Pa šta treba da se dogodi da mu prihvatite ostavku?
Tomica nije napravio grešku u slučajevima koji mu se stavljaju na teret. To je toliko razuđen sistem da mora da postoji lična odgovornost. Malo ljudi zna da 80 odsto direktora bolnica, domova zdravlja, nisu članovi G17 već DS-a i SPS-a.
Ali zar nešto gore može da se desi od afera na dečjoj onkologiji?
U aferi sa citostaticima direktor nije iz G17, a predsednik Upravnog odbora je iz DS-a. Čekajte! Zašto niko nije tražio ostavku Dačića kad je ubijen Bris Taton ili Obradovića kada se pojavio pedofil u školi? Tako ni Milosavljević ne može da bude odgovoran u ovom slučaju, posebno što on nije postavio nikoga od tih ljudi.
A kad ode tajno da se operiše u Minhenu?
On to nije sakrio. Ta operacija se nije radila u Srbiji i tu imate dva pristupa. Jedan da se povučete i drugi da omogućite da se takve operacije rade u Srbiji.
Ali diskus hernija se operiše u Srbiji...
Ne radi se takva operacija. Ja uopšte nisam ni znao dokle je on doterao svoje zdravlje, jer se nikad nije žalio, ali onog časa kada je doneo odluku da ode na operaciju u Minhen i kada mi je rekao da postoji mogućnost da bude paralizovan rekao sam mu da vodi računa o zdravlju i da je politika na poslednjem mestu.
ĐINĐIĆU ČETVORKA, KOŠTUNICI TRI PLUS I JEDINICA
Ministar ekonomije nije želeo da daje ocenu Vladi Srbije i aktuelnim ministrima ali je zato Zoranu Đinđiću dao četvorku, a Koštunici za prvi mandat tri plus, a za drugi čistu jedinicu.
Đinđiću bih dao četvorku jer je mnogo stvari uradio, neke stvari je potcenio, ali je lako biti pametan iz ove situacije. On je maltene ušao u živo blato. Što se Koštunice tiče, za prvi mandat tri plus, jer smo imali ekonomski najuspešniju vladu, dok je druga vlada Vojislava Koštunice čista jedinica.
A ova?
Ova vlada je radila u teškim okolnostima kao i Đinđićeva jer su tri meseca nakon formiranja počeli da se osećaju efekti svetske krize. Tako da su prve dve godine bile borba za život. Sada dolazi vreme za ofanzivu...
Ovo je jedina vlada u Evropi kojoj raste rejting i pored toga što su plate kao u Albaniji?
Pogrešno je porediti plate u evrima. Treba porediti koliko za neku platu u nekoj državi može da se kupi iste robe. U tom smislu Srbija nije tako loša u odnosu na region, mada zaostajemo čak i za Hrvatskom.
Znači u Srbiji se dobro živi?
Ne! Kod nas je životni standard nizak i ljudi zaista ne žive kako bi želeli. Posebno je ta situacija teška van Beograda, ali mislim da su ljudi svesni šta se dešava po svetu i da je moglo da bude daleko gore.
I zato vam skače rejting?
Pa mislim da imamo i slabu opoziciju.
Jelašić je bio najbolji
Mlađan Dinkić je odlazećem guverneru Radovanu Jelašiću dao ocenu četiri plus i kaže da je to "veoma visoka ocena koju ne veruje da bi dao bilo kome drugom" (Đinđiću je dao četvorku).
- Mislim da je bio jako dobar guverner i kada se budu uradile sve analize kladim se da će Srbija biti svrstana među zemlje koje su bolje prošle između ostalog zbog fleksibilnog kursa. Da sam ja bio guverner ne bih dozvoljavao takve fluktuacije u kratkom roku, odnosno intervenisao bih češće, ali generalno mislim da je Jelašić jedan od kvalitetnijih ljudi u ovih deset godina u srpskoj ekonomiji.
U neku ruku mi je žao Koštunice
Koštuničinu politika oko Kosova nazivali ste kolektivnim ludilom. Kako gledate na neke istupe Vuka Jeremića ili pretnju predsednika Tadića da će Srbija da promeni odnos prema međunarodnim snagama na Kosovu ukoliko se nastavi nasilje? Ko je sada lud?
Problem nije samo u izjavama nego u onome što se čini. Meni je u neku ruku žao što je Koštunica totalno fatalistički dočekao najpre odluku o nezavisnosti Crne Gore, a zatim i suštinski očekivanu odluku o proglašenju nezavisnosti Kosova. On je bio spreman da potpuno prekine saradnju sa najmoćnijim zemljama u EU i da nas gurne u totalnu izolaciju. To je po meni greška. Naravno da niko nije bio srećan zbog svega što se dešavalo, ali se mora razmišljati o budućnosti čitave nacije. I ličnu frustraciju je morao da gurne u drugi plan. On to nije bio u stanju da uradi i mislim da je zbog toga uništio sopstvenu stranku.
Građani će da pojedu regres
Regres od 5.000 dinara ima za cilj da makar malo poveća domaću tražnju, jer ministar Dinkić, za razliku od nekih ekonomista, misli da će se Srbija brže oporavljati ako više troši u ovom trenutku.
- Vreme za štednju je u trenucima kada imate potpuno drugačiju ekonomsku situaciju. Danas, kada je tražnja mnogo manja, ja sam za mere koji podstiču tražnju. Svestan sam, ipak, da će ljudi regres da potroše za hranu pre svega, ali će onda taj novac da dobiju poljoprivrednici i ljudi u prehrambenoj industriji.
Neka misle da smo kao JUL
Praktično ste dobili poslednje izbore za DS i Borisa Tadića. Kako se osećate kad čujete od demokrata da ste im balast i da na izbore hoće sami?
G17 je samostalno izašao na izbore 2004. i 2008. godine i oba puta smo ušli u parlament. I tada su nas poredili s JUL-om koji nikad samostalno nije izašao na izbore. Uvek su nas nipodaštavali i potcenjivali, ali to mene uopšte ne interesuje. Interesuje me šta mi radimo i da li to ima koristi za ljude, jer ako to bude vredelo građani će da glasaju za nas nezavisno od toga šta misle moji partneri i analitičari.
"Telekom" hvata poslednji voz
Ako je topionica donela pobedu u Boru, "Fijat" u Srbiji, da li je onda "Telekom" vaš sledeći mandat?
To je potpuno različito. "Fijat" znači otvaranje novih radnih mesta, topionica u Boru znači perspektivu za čitavu istočnu Srbiju. Telekom je potpuno druga stvar. "Telekom" je preduzeće koje je profitabilno, koje je na vrhuncu svoje moći i koje će imati verovatno problema sa konkurencijom u narednom periodu. Zato je Vlada odlučila da je bolje da ga sada - kada najviše vredi - ponudi na tržištu.
Šoškiću je mnogo lakše
Budući guverner Srbije Dejan Šoškić, koga je na to mesto predložio Boris Tadić i DS, ima i podršku G17 koja je do sada postavljala guvernere.
- Dejan je kraće vreme bio moj savetnik za finansijska tržišta u Narodnoj banci. Pre toga smo radili na fakultetu i on je pošten momak i dobar čovek. Zajedno smo igrali basket. Nisam imao priliku poslednjih godina da intenzivnije komuniciram s njim, ali mislim da je prilično stabilna ličnost i nadam se da će uspeti da odgovori izazovu koji ga čeka. Mada je sada daleko lakše biti guverner, jer je sistem ipak sređen.
Nisam odgovoran za svetsku krizu
Da li biste vi kao običan građanin verovali ministru Dinkiću koji je obećao 1.000 evra od besplatnih akcija?
Građani znaju da je moja namera bila dobra. To nije novac koji je neko direktno zaradio, to je novac koji smo mi mislili da besplatno podelimo ljudima i u najboljoj nameri smo napravili tu procenu pre nego što je izbila kriza. Ljudi su svesni da je s jedne strane kriza oborila cene akcija na svetskim berzama svuda, od "Poršea" do "Simensa". S druge strane, ljudi su svesni da je NIS dat po neverovatno niskoj ceni i da je to jedan od razloga zašto akcije ne vrede. Naravno da ovo koriste moji politički protivnici da me napadaju, ali ja nisam odgovoran za svetsku finansijsku krizu, nisam odgovoran za to što je NIS poklonjen Rusima. Međutim, ja se borim do kraja i nastojaću da preostale akcije vrede znatno više i da ljudi ipak dožive delimičnu kompenzaciju.
Davinić nam je naneo veliku štetu
Prvoslav Davinić vas je označio kao jednog od aktera u aferi "Satelit". Zatim je ta priča nekako sklonjena iz javnosti. Još će neko da pomisli da ste se nagodili.
Ja sam bio taj koji je otkrio javnosti tu aferu. Sada je objavljena hronologija i jasno se vidi da su mnogi učestvovali u pripremi tog skandaloznog posla, a da ih naše pravosuđe već godinama ne procesuira. Naravno da je Davinić pokušao da se brani napadom na mene, međutim sad je to u sudskom postupku i ja se nadam da će pravosuđe biti efikasno, jer nam je Davinić naneo veliku štetu potpisom tog štetnog ugovora.
Neću dočekati da me novine ostave na miru
Prošle godine ste imali prihod od "Kurira" od 976.877 dinara. Da li to znači da je Zakon o informisanju najviše vas pogodio?
Obe parnice sam dobio po osnovu privatne tužbe, a ne Zakona o informisanju. U međuvremenu sam i ove godine dobio presudu za nekih desetak hiljada evra.
A po novom zakonu? Sad vas niko i ne dira?
Nije baš tako da me ne diraju. Ne verujem da ću dočekati taj dan...
N ovac me ne zanima u životu
Ministar Dinkić prijavio je ušteđevinu od 55.804 evra koju drži u banci. To ne bi bilo ništa čudno da Dinkić nije vrhunski ekonomista, pa ga zato pitamo kako to da ne zna pametnije da uloži svoj novac.
Ja se bavim javnim poslom i, prosto, štednja je normalna stvar. Nikad se nisam bavio privatnim biznisom, niti me to zanima. Meni novac nikada nije bio motiv. Naravno da svako želi da ima dovoljno novca da pristojno živi, ali ja sam sebe oduvek smatrao pripadnikom srednje klase...
Srednje klase? Sigurno znate da mnogi građani misle da ste multimilioner i da se pitaju kako vam taj novac negde ne probije. Jel imate neki fetiš ili i dalje sanjate Nobela?
Moram da kažem da sanjam o Nobelovoj nagradi iako znam da mi se ljudi ismevaju kad to kažem. Mene zanima da ostavim neki pozitivan trag u ekonomiji i društvu po kome će me pamtiti kad ne budem živ.
Nemate neki fetiš?
Ne. Moja stranka nikada nije imala pozicije niti u policiji, niti u pravosuđu, niti u tajnim službama. To znači da o meni svi drugi znaju sve. I zar ne mislite da bi već bilo hiljadu situacija da se obračunaju sa mnom da ima zrnce istine u tim pričama.
Pa otkud onda to mišljenje o vama?
Ja nisam čovek stereotipa i to je ono gde mnogi naprave grešku. Većina svrstava političare u stereotip - "došao je tu da se nakrade" i tako to. Viđam i ja takve ljude u svojoj partiji, još više ih viđam po drugim partijama.Ali, izgubio sam iluziju da za vreme mandata ljudima to objasnim. Doći će vreme kada neću biti u Vladi i onda će mi sigurno više poverovati.
Znači nećete završiti na pustom ostrvu s milionima?
Ma ne, živim normalan život i tako će i ostati, viđam se sa običnim ljudima, muzičarima, umetnicima, seljacima. Ja mrzim crne limuzine. Nikada nisam imao crnu limuzinu. Ja sam roker u duši, mene su nervirali budžovani. I danas najviše mrzim bahate ljude. Ne volim ni poltrone ni ulizice, ali najviše na svetu mrzim bahatost.
Press, 11. jul 2010.
