Sredinom devetnaestog veka, slikari napuštaju religiozne i mitološke teme, a svoje štafelaje premeštaju iz ateljea u prirodu. Čvrsta forma crteža se rasplinjuje, boja dobija na snazi, započinje igra svetlosti i senke. Rodio se novi pravac u slikarstvu koji je ironično nazvan impresionizam. Ovaj, u početku omalovažavajući termin, su skovali likovni kritičari iz Pariza, kao asocijaciju na Moneovu sliku „Impresija, izlazak sunca“. Bila je to reakcija na potpuno novi, neuobičajeni i do tada nevidjeni način prestavljanja stvarnosti. Trebalo je da prodje izvesno vreme da bi likovni kritičari, ali i publika, shvatili da je realistično prikazivanje sveta prošlost. Pojavili su se prvi fotoaparati koji su mogli da dočaraju stvarnost u punoj realnosti tako da slikari nisu imali potrebu da se nadmeću sa ovom tehničkom inovacijom. Vremenom impresionističke slike postaju sve traženije, impresionizam sve prihvaćeniji, a impresionisti sve popularniji.
Izlazeći na polja i ulice, impresionisti sistematski studiraju efekte sunčeve svetlosti. Slikaju isti prizor, sa istog mesta, ali u različito doba dana i pokazuju da predmet dobija druge karakteristike zavisno od ugla pod kojim svetlost pada na njega, od intenziteta svetlosti, od promenljivosti i prelivanja boja izlazećeg i zalazećeg sunca, ili sunca u zenitu. Senke postaju duže, lepršave, nestalne, preplićući se na predmetima u zanosnom plesu. Prikazuju se teško uhvatljivi ili neuhvatljivi elementi kao što su voda, ustreptali vazduh ili dim.
Impresionisti pokazuju naklonost za maglovite pejsaže, za nebo koje ćutljivi oblaci paraju, za svetlucanje odblesaka sa nemirne vode. Oni sa osećajnošću ovekovečuju atmosferske fenomene, a nestalna i krhka forma crteža preti da se svakog trenutka rasprši pod dejstvom najmanjeg daška vetra u prozračnom ili maglovitom vazduhu, u večnoj igri sunčevih zraka, u slabim titrajima dalekih zvezda. Predmeti dobijaju neodredjene oblike, sve kraći potezi četkice prerastaju u crte, mrlje, tačke, nakupine boja koje postaju same sebi dovoljne. Impresionisti beleže momenat, jedan trenutak iz života, ljude u pokretu kako „uzlaze“ ili „izlaze“ sa slike, često odsečeni ivicom platna.
Najznačajniji impresionisti, Mone, Mane, Renoar, Sisli, Dega, danas predstavljaju prošlost, ali bez njih bi teško bilo zamisliti današnju modernu umetnost. Njihov doprinos razvoju slikarstva je nemerljiv, a njihova platna predstavljaju najpopularnije slike današnjice.
Prof dr Zdravko Kosjerina,
Zamenik pokrajinskog sekretara za zdravstvo Tweet
