Jasmin Šečić: Instant music VS Doba vinila

Ljudima se često dešava da ne mogu da se sete naslova, ili izvođača neke pesme. To ume da bude veoma frustrirajuće, pogotovo ako nemogućnost prisećanja potraje danima, ili mesecima. Od toga je valjda gore samo kada čujete neku pesmu, strašno vam se dopadne, a ne znate ko ju izvodi i još manje kako se zove. Kako tad saznati ko to peva i svira? Ukoliko imate muzičkog talenta, možete pesmu pokušati otpevušiti nekom, ali šanse da taj prepozna su minimalne. Nekad ove potrage za pesmama umeju da potraju godinama.

Nekada, u doba vinila,  je i muzičkih izdanja bilo manje i lakše je bilo razaznavati pesme i izvođače. Pre svakog oprisutnjenja neke ploče se mesecima najavljivao izlazak albuma. Kupovina svakog nosača zvuka je bila mali dugo očekivani praznik za mlađe i starije omladince.

Potpuno sebi mogu dočarati miris omota Azrine LP ploče "Sunčana strana ulice", ili LP-ja "Doživjeti stotu" od Bijelog dugmeta, dok ih nosim kući iz prodavnice.... Ekatarinine "S vetrom u lice".

A danas je sve drugačije. Uz kupljenu vrećicu kikirikija određenog proizvođača, ili promotivne kutije cigareta, ili papirnatih maramica nove vrste, na obližnjem kiosku, možete potpuno besplatno dobiti dupli CD svog omiljenog izvođača za koji niste ni znali da je izašao, usled opšte poplave svega i svačega, što se nastoji podvesti pod pojam muzika.

Izgledalo je da će prolazak tamno ružičaste eterske faze doneti sa sobom neke filtere koji će redukovati ovu pojavu, ali to se nije dogodilo. Da li će?

Tweet