Problemi uravnoteženog regionalnog razvoja su kompleksni i teški i zbog toga je neophodan konsenzus svih u društvu, ocenili su danas učesnici konferencije "Korišćenje potencijala za razvoj regiona u Srbiji", ističući da naša zemlja u tome ima podršku EU i otvoren "prostor" da se izbori za veću finansijsku podršku.
"Takva situacija nas sve obavezuje da se jednoglasno dogovorimo oko daljeg pravca delovanja", izjavila je potpredsednica Vlade Srbije Verica Kalanović.
Nacionalni plan regionalnog razvoja biće usvojen na sednici Vlade a kasnije i u Skupštini Srbije, što dovoljno govori koliki se značaj tome pridaje i koliko je bitno da se čuje glas predstavnika građana Srbije, podsetila je ona.
Kalanovićeva je na skupu rekla da gotovo nema zemlje u Evropi u kojoj su rasponi između razvijenosti opština i gradova toliko veliki, ocenjujući da usvajanje ovog dokumenta treba da bude nacionalni prioritet.
Govoreći o efektima dosadašnjeg regionalnog razvoja zemlje, ona je u kasnijoj izjavi za medije istakla da je dosta toga urađeno, ali da treba imati u vidu i aktuelni trenutak koji je pratio primenu strategije razvoja, a to je ekonomska kriza.
Nije samo politička volja ili nevolja dovela do regionalnih razlika, već su razlike rezultat i drugih činilaca - demografskih, kulturoloških, procesa tranzicije i procesa raspada jedne zemlje", navela je Kalanovićevaona, naglašavajući da regionalne razlike imaju i istorijske korene.
Ona se osvrnula i na izmeštanje nacionalnih institucija u druge gradove u Srbiji, ističući da je to samo jedan od mehanizama ublažavanja razlika, a da je pravi cilj toga povećanje efikasnosti tih institucija. Tako je, navela je, Agencija za osiguranje i finansiranje izvoza premeštena u Užice zato što je taj region najveći izvoznik Srbije
Potpredsednik vlade zadužen za evropske integracije Božidar Djelić rekao je da je sada idealna prilika da se Srbija priključi debati o pravljenju budžeta EU do 2020. godine i naveo da se ulažu znatni napori da bi Srbija mogla da konkuriše za sredstva iz strukturnih fondova namenjena kohezionoj politici EU.
"Dobijanje statusa kandidata za ulazak u EU povećaće za 30 odsto sredstva budžetu EU za našu zemlju i otvoriti taj deo budžeta za regionalni razvoj, poljoprivredu i ljudske resurse. Reč je o iznosu od oko 70 miliona evra", rekao je Djelić.
On je naveo da za sada pravo na to imaju samo zemlje koje su formalno članice E i rekao da su taj zahtev uvažile i zemlje regiona.
Djelić je rekao da Srbija za smanjenje regionalnih razlika već koristi deo novca dobijen od EU, pa se tako svake godine za pripremu dokumentacije i manje infrastrukturne radove na lokalnom nivou ulaže nekih 40 do 50 miliona evra.
Ministar ekonomije i regionalnog razvoja Nebojša Chirić još jednom je podsetio na velike regionalne razlike, ističući da je razlika između Beograda i istočne Srbije jedan prema 10, a sve to, kako je naveo, uslovljava iseljavanje stanovništva, nezaposlenost i loše stanje u infrastrukturi.
On je rekao da zabrinjava i to što je naš najrazvijeniji, Beogradski region, na nivou razvoja koji iznosi 66 odsto od proseka EU.
Nacrt nacionalnog plana za ravnomerni regionalni razvoj trebalo bi da bude usvojen do marta naredne godine.
Konferenciji u Domu narodne skupštine prisustvovao je i zamenik šefa Delegacije Evropske unije u Srbiji Adriano Martins koji je rekao da će Evropa pružiti svu neophodnu podršku Srbiji u smanjenju regionalnih razlika.
Izvor Tanjug, 21. jun 2011.
Tweet