Novi zakon i javnoj svojini, koji opštinama i gradovima omogućava raspolaganje imovinom i na kome insistira G17 plus, moraće da sačeka Zakon o restituciji koji sprema Ministarstvo finansija
Unutar vladajuće koalicije postignut je načelan dogovor da Zakon o javnoj svojini bude na dnevnom redu jesenjeg zasedanja Skupštine.
To za „Politiku” tvrdi Suzana Grubješić, šefica poslaničke grupe G17 plus, koja je pokrenula inicijativu u parlamentu za usvajanje ovog zakona koji treba da vrati imovinu gradovima i opštinama. U Ministarstvu finansija, međutim, kažu da će ovaj propis u skupštinsku proceduru ući zajedno sa zakonom o restituciji, jer su tako zahtevali vlasnici oduzete imovine. Oni su u nekoliko navrata ukazivali da bi vraćanjem imovine lokalnim samoupravama pre restitucije, opštine i gradovi bili dovedeni u situaciju da iz svojih budžeta obeštete stare vlasnike.
Da li će paket svojinskih zakona biti usvojen na jesen u ovom ministarstvu, koje je pisalo zakone, nisu mogli da potvrde jer se čeka odluka Ustavnog suda o vraćanju imovine verskim zajednicama.
Inače, ulazak Zakona o javnoj svojini u skupštinsku proceduru najavljivan je za kraj prošle godine. Na sajtovima parlamenta i Ministarstva finansija okačen je tekst ovog zakona iz 2008. godine koji je prošao javne rasprave u svim gradovima i opštinama u Srbiji. U Ministarstvu finansija kažu da će konačna verzija biti poznata uskoro i predstavljena javnosti zajedno sa tekstom Zakona o restituciji.
U Stalnoj konferenciji gradova i opština juče nisu hteli da govore o Zakonu o javnoj svojini u čijem pisanju su učestvovali, niti da komentarišu inicijativu G17 plus za njegovo hitno usvajanje, jer je, kako nam je rečeno, „to političko pitanje”.
Jedno od obrazloženja zbog čega zakon još nije donet prema rečima Grubješićeve jeste da su delovi tog propisa posle prenosa nadležnosti Vojvodini došli u koliziju sa Ustavom. Drugi razlog kašnjenja je Zakon o restituciji.
– Ne služi nam na čast što nismo vratili imovinu starim vlasnicima, ali treba podstaći Ministarstvo finansija da što pre donese zakon. Možemo u paketu da ih usvojimo. Resitucija nam je uslov za prijem u Evropsku uniju. Hajde da donesemo zakon sa odloženim dejstvom, ali da bude izvesno da će imovina biti vraćena. Svi smo svesni da para u budžetu nema da se obeštete svi vlasnici na način koji oni očekuju. Mora da se nađe mehanizam da svi na neki način budu zadovoljni. Ono što može treba vrati u naturi i novcu, a ostatak u obveznicama. Ali moramo da pokažemo volju – smatra Grubješićeva.
Zakon o javnoj svojini, naglašava ona, važan je korak ka decentralizaciji. On ne samo da definiše svojinu, već opštinama omogućava razvoj, nove investicije, radna mesta... Neodrživo je da one razvoj zasnivaju na transferima iz budžeta i lokalnim taksama. Pa ukoliko im se smanje transferi kao što je učinjeno u vreme krize, pojedine opštine ne mogu da prežive, jer nemaju dodatne izvore prihoda.
– Koliko su opštine osposobljene, koliko imaju kapaciteta da upravljaju tom imovinom, ne znam. Moramo im dati šansu, a na Ministarstvu za lokalnu upravu je da podiže kapacitete lokalnih samouprava.Suludo je da za sve moraju da pitaju Republičku direkciju za imovinu, jednu užasno birokratizovanu instituciju– navodi naša sagovornica.
Prema važećem zakonu ne samo da je saglasnost Republičke direkcije za imovinu potrebna za otuđenje imovine koju koriste gradovi i opštine, već je potrebna i za njeno pribavljanje. Saglasnost direkcije je takođe potrebna i za ugovore o zakupu, kao i za njihovo raskidanje, a na nju se čeka i više godina.
Novi Zakon o javnoj svojini treba da omogući pokrajini, gradovima i opštinama, javnim preduzećima i ustanovama da raspolažu imovinom koju trenutno samo koriste ili njome upravljaju. Nacrtom tog propisapredloženo je uspostavljanje dva oblika svojine – javne, sa visokim stepenom zaštite i privatne, za koju važe ista pravila kao i za fizička i pravna lica. To bi trebalo da znači da će lokalne samouprave ubuduće moći da uzimaju kredite i izdaju municipalne obveznice, to jest opštinske hartije od vrednosti i da se na taj način zadužuju. Takođe će moći da ulaze u javno-privatna partnerstva i da bez opterećenja budžeta grade infrastrukturu ili pružaju komunalne usluge građanima. Neposedovanje imovine u tome ih je do sada blokiralo, jer nisu imale mogućnost da investiraju i ponude ulog u procesu pregovaranja. Imale su uglavnom obaveze i odgovornost, ali ne i ingerencije u oblastima koje su u njihovoj izvornoj nadležnosti.
Prema novom zakonu, javnu svojinu nad određenim dobrima za koja postoji javni interes, kao što su pruge, putevi, razne vrste mreža (naftna, gasna, vodovodna, kanalizaciona) ili gradske kuće moći će da imaju samo država, pokrajina, grad ili opština i imaće veći stepen zaštite od privatne svojine. Dobra u javnoj svojini, međutim, imaju ograničen promet i on je moguć samo među nosiocima javne svojine (država, pokrajine, lokalne samouprave).Za ovaj promet nema ograničenja, a ključni zahtev je transparentnost prilikom raspolaganja.
Ekskluzivno pravo na uspostavljanje vlasti na prirodnim bogatstvima ima država, a tim dobrom će moći da upravlja osnivanjem preduzeća ili davanjem koncesija.
Prenos nepokretnosti sa države, recimo, na gradove će se vršiti na inicijativu bilo koje strane, a vodiće ih Direkcija za imovinu i institucije nadležne za vođenje Registra nepokretnosti. Ukoliko postoji spor o prenosu vlasništva, rešavaće ga specijalno formirana komisija koja ima ovlašćenje da odluči o tome kome pripada sporno pravo.
Kada je reč o javnim preduzećima i ustanovama, novi propis će poništiti postojeći prema kome je država vlasnik imovine koju koriste. Preduzeća će steći pravo svojine na određenim dobrima, a njihov osnivač će zauzvrat imati pravo na udeo, akcije ili osnivačka prava. Novi zakon omogućava i korporativizaciju, privatizaciju i inicijalne javne ponude javnih preduzeća, kao i stvaranje osnove za uspostavljanje privatnog i javnog partnerstva u tim preduzećima.
Efekti
Stručnjaci Instituta G17 i Ekonomskog instituta, uradili su 2005. godine Studiju o ekonomskim posledicama podržavljenja imovine lokalne samouprave po kojoj je godišnja šteta koju trpe opštinski budžeti zbog toga što lokalna samouprava nema svoju imovinu bila oko 103 miliona evra. U ovaj iznos nije bila uključena izgubljena dobit zbog nerealizovanih investicija, a gubici u vidu nerealizovanih radnih mesta su za 2005. godinu bili procenjeni na 4.000 radnih mesta.
Politika, 15. jul 2010.
Tweet
