UKOLIKO se nastavi stezanje kaiša, odnosno suzbijanje potrošnje, u kratkom roku možemo uništiti sve rezultate koje smo u prethodnom periodu ostvarili i ponovo ćemo ući u recesiju - tvrdi za ”Novosti” potpredsednik Vlade Srbije i ministar ekonomije Mlađan Dinkić. - Sada imamo blagi oporavak ekonomije, ali to nisu rezultati koje mogu ozbiljnije osetiti ni privreda ni građani.
Dinkić priznaje da se, u osmišljavanju novih mera koje će ponuditi kolegama u Vladi i misiji MMF, vodio logikom koju, svojom teorijom da se povećanom potrošnjom može ubrzati privredni rast, zastupa američki ekonomista i nobelovac Pol Krugman. Ali, da su prilagođene ovdašnjim prilikama.
- Mere koje preporučujem moraju se voditi na tri fronta - objašnjava Dinkić. - Pre svega, moramo intenzivirati investicionu potrošnju. Tu, pre svega, mislim na povećanu aktivnost države u gradnji svih infrastrukturnih objekata. Zato sam, zajedno sa kolegom Dulićem, i predložio mere koje se odnose na podsticaje građevinskoj industriji i za koje smo, do sada, prikupili od banaka oko 180 miliona evra. Međutim, nijedna lokalna samouprava još uvek nije dostavila projekte. Neki su u pripremi i verujem da će se sa njima brzo krenuti. Imamo još malo vremena da se ovaj projekat pokrene, jer će nam se završiti građevinska sezona.
Potpredsednik Dinkić naglašava i da se, po svaku cenu, mora nastaviti sa stimulativnim programima za privredu i građane. Jer, kako kaže, ako sada prestanemo, možemo da računamo na pad privredne aktivnosti i to za nekoliko procenata.
- Potražnja privrede i stanovništva za ovim pozajmicama je ove godine duplo veća nego prošle - objašnjava Dinkić. - Recimo, za prvih šest meseci odobreno je 1,1 milijardu evra kredita za likvidnost privrede, a toliko je potrošeno u čitavoj prošloj godini. Ohrabruje i da je krenula tražnja za investicionim kreditima, a koji su, za šest meseci, odobreni u vrednosti od 86 miliona evra. Kada su, recimo, u pitanju keš krediti za građane moram da primetim da je podneto oko 100.000 zahteva i da trend potražnje za ovim pozajmicama ne jenjava.
Dinkić upozorava da za subvencionisane kredite para ima samo do oktobra i da Vlada mora da pronađe način obezbeđivanja podrške pozajmicama građanima i privredi do kraja godine, ali i kasnije.
- Vrlo je važno da se ta sredstva obezbede i drago mi je što su utihnuli zahtevi da se sa podsticajima stane. Situacija u privredi se može uporediti sa bolesnikom kome dajete terapiju četiri dana, a zatim ostavite da se, do ozdravljenja, organizam bori sam. Takav pristup učinio bi da neki svakako prežive, ali mnogi i ne - objašnjava Dinkić.
Uprkos sumnjičavosti koju je, povodom Dinkićevih najava da će zatražiti odmrzavanje plata i penzija u što kraćem roku, izrazio MMF, potpredsednik Vlade i ministar ekonomije tvrdi da od tog zahteva neće odustati.
- Kao apsolutno netačne vidim tvrdnje da će umereno povećanje plata i penzija dovesti do više inflacije ili porasta uvoza - naglašava Dinkić. - Ne govorim o dvocifrenom povećanju, već o blagom rastu primanja koje bi, uglavnom, otišli na prehranu, odnosno ponajviše bi mogli domaćoj prehrambenoj industriji. Ja jesam za relaksaciju potrošnje, ali samo kroz umereno popuštanje kaiša.
Potpredsednik Vlade i ministar ekonomije, kao treću važnu meru koju Vlada mora primeniti vidi privlačenje potpuno novih investicija.
- Jedino tako, a ne smanjenjem potrošnje, možemo doći do novih radnih mesta - podseća Dinkić i dodaje da on intenzivno radi na tome da u Srbiju dođe štp veći broj novih ulagača. - Da bismo postali izvozno orijentisani, moramo imati proizvode za izvoz. Ali, moramo računati da je to politika koja će rezultat dati u srednjem i na duži rok. Malo je onih, poput ”Jure” koji mogu pokrenuti proizvodnju za 3,5 meseci. Uglavnom se investicije realizuju najkraće za godinu dana. A, do tada treba preživeti. I to, povećanjem državnih investicija, zadržavanjem podsticajnih mera za privredu i umerenim povećanjem primanja koje bi podstaklo domaću tražnju.
NA DEVIZNOM TRŽIŠTU POTPREDSEDNIK Dinkić smatra da sve dok rast evra ne pređe deset odsto u odnosu na početak godine nema razloga za posebnu brigu. - Do tog nivoa, stanje na deviznom tržištu je prihvatljivo i ne postoji opasnost da će se povećati inflatorni pritisak - ističe Dinkić. - Nije vreme za paniku, jer su devizne rezerve čak četiri puta veće od ukupne količine dinara na tržištu i nema, čak ni teorijski, šanse da se one potroše.
Večernje novosti 31.jul 2010.
Tweet
