Palijativno zbrinjavanje je aktivna i svebuhvatna briga o pacijentima koji boluju od teških i neizlečivih bolesti, što podrazumeva kontrolu simptoma njihovih bolesti kao i psihološku, socijalnu i duhovnu podršku pacijentima i njihovim porodicama. Palijativno zbrinjavanje omogućava pacijentima da postignu najbolji mogući kvalitet života u poslednjim fazama njihovih bolesti. U zbrinjavanju učestvuju timovi sastavljeni od profesionalaca različitih profila (lekari, medicinske sestre, socijalni radnici, psiholozi, sveštenici), ali i obučeni volonteri.
Palijativno zbrinjavanje ne treba da bude prepušteno samo zdravstvenim službama već treba da bude briga cele zajednice. U okviru angažovanja celokupne zajednice neophodno je uspostavljanje saradnje jedinica lokalne samouprave, obrazovnih i socijalnih ustanova, udruženja i međunarodnih organizacija.
Novi Sad karakteriše nizak priraštaj stanovništva sa izraženim starenjem. Prosečna starost stanovništva je 40.6 godina, a čak 18% stanovnika su stariji od 65 godina. Ovo je praćeno i posebnom patologijom, jer su stare osobe znatno češće bolesne i znatno češće koriste zdravstvene usluge.
Najčešći uzrok umiranja su kardiovaskularne bolesti sa 55%, slede maligni tumori sa 21.4%, zatim povrede i trovanja sa 5%, bolesti respiratornnog sistema sa 4%, bolesti metabolizma i žlezda sa unutrašnjim lučenjem sa 3%.
Trenutno se u Novom Sadu na kućnom lečenju nalazi 2600 bolesnika koji pate od bolesti koje ugrožavaju život. Pre svega to su maligni tumori, kardiovadskularne bolesti, dijabetes, cerbrovaskularni inzult, neuromuskularna oboljennja, HIV, posledice saobraćajnih nezgoda. Ovi bolesnici u toku pogoršanja zdravstvenog stanja moraju biti hospitalno zbrinuti u trajanju 10 do 15 dana. Ovaj period je istovremeno i period odmora za članove njihovih porodica. U ovom trenutku u Novom Sadu ne postoji ni jedna zdravstvena ustanova koja bi zbrinula takve pacijente i koja bi im pružila palijativnu negu. Novi Sad nema gradsku bolnicu, odnosno sekundarnu zdravstvenu zaštitu. Po Strategiji za palijativno zbrinajvanje tercijarne ustanove ne učestvuju direktno u zbrinjavanju ovih pacijenata, a najbliže ustanove koje bi, po navedenoj straregiji došle u obzir, su Zrenjanin, Sombor i Sremska Mitrovica. Naravno da su ove ustanove relativno udaljene od Novog Sada tako da je potrebno naći način za palijativno zbrinjavanje 2600 novosadskih pacijenta.
Osnovni cilj palijativnog zbrinjavanja pacijenata u Novom Sadu je unapređenje i dostizanje najboljeg mogućeg kvaliteta života za pacijenta i njegovu porodicu.
Specifični ciljevi su sledeći:
1. Formirati jednicu (odeljenje) za palijativno zbrinjavanje. Jednica teba da sadrži maksimalno 14 postelja, tako da bude ispoštovana norma da na 100.000 stanovnika dolaze 4 postelje za palijativnu negu. Pošto Novi Sad ima oko 350.000 stanovnika, 14 postelja zadovoljava ove potrebe.
2. Odrediti bliže kriterijume vezane za kvalitet zbrinjavanja i nege. Konkretno predlažemo da u jednoj bolesničkoj sobi budu smeštena maksimalo 2 pacijenta. Bolesničke sobe moraju biti opremljene opremom za negu bolesnika (odgovarajući antidekubitusni krevet sa opremom za higijenu pacijenata). Takođe je potrebna odgovarajuća medicinska oprema.
3. Formirati tim za palijativno zbrinjavanje pacijenta. Tim treba da bude sastavljen od doktora-specijaliste interne medicine i medicinske sestre. Po normama na 10 pacijenata dolazi 1 doktor specijalista i 5 sestara. U prvoj fazi bi svih 14 pacijenata opsluživali jedan doktor i 5 sestara, a vremenom, sa povećanjem standarda i izdvajanja za zdravstvo, broj sestara bi se povećavao, tako da bi kada se steknu materijalni uslovi, na 14 pacijenata dolazilo 7 sestara.
4. Izdvojiti odgovarajući prostor za jednicu za palijativno zbrinjavanje. Ovo je i najveći problem, pošto po Strategiji za palijativno zbrinajvanje tercijarne ustanove imaju samo konsultantsku ulogu. Pošto u Novom Sadu nema sekundarnih ustanova trebalo bi menjati zakonsku regulativu i omogućiti tercijarnim ustanovama da se brinu o ovim bolesnicima. Međutim, u Srbiji je menjanje zakonske regulative veoma komplikovan proces koji zahteva dug vremenski period. Zato bi rešenje moglo biti u formiranju jedinice za palijativnu negu u jednom od gerontoloških centara (premda ni to nije u potpunosti u skladu sa zakonskom regulativnom). Druga mogućnost je otvaranje i renoviranje dela bivšeg stacionara za tuberkulozne bolesnike na Iriškom Vencu i prilagođavanje ovih prostorija palijativnoj nezi. Ovo odeljenje bi trebalo da ima ukupno 17 bolesničkih soba u kojima bi bila smeštena po 2 kreveta, uz prateće prostorije (lekarske i sestrinske sobe, ambulante, trpezariju, kuhinju i sl). Po Strategiji 14 postelja bi bili finasirani od strane RZZO za Južnobački okrug, a 20 postelja bi bile namenjene pacijentima koji bi bili voljni da samostalno plaćaju uslugu palijativne nege. Ovo bi značilo i povećanje broja lekara i medicinskih sestara (ukupno 3 lekara i 17 sestara). Treća mogućnost je renoviranje Engleske bolnice u Sremskoj Kamenici sa istom opremom, brojem postelja i osoblja.
5. Dosadašnje kućno lečenje bolesnika koje obavlja Dom zdravlja Novi Sad i dalje ostaje na snazi. Po Strategiji na 25000 stanovnika dolazi jedan lekar opšte prakse i 4 medicinske sestre, odnosno za Novi Sad ukupno 14 lekara i 56 sestara.
6. Na tercijernom nivou obrazovati konsultantski tim za palijativno zbrinjavanje. U konsultantski tim uključiti pulmologa-onkologa, internistu-onkologa, kardiologa, opšteg hirurga, neurologa, ortopeda, fizijatra, psihologa, socijalnog radnika. Po potrebi može biti uključena i šira društvena zajednica uključujući i sveštenika.
7. Obrazovati jednistveni informacioni sitem koji će biti vezan i sa Domom zdravlja Novi Sad.
8. Vršiti naučno istraživanje na polju palijativnog zbrinjavanja.
Glavni stakholderi u ovoj oblasti su: Ministarstvo zdravlja, Pokrajinski sekretarijat za zdravstvo, lokalna samouprava, pacijenti i njihove porodice.
SWOT analiza
Snage: Već postojeća Strategija o palijativnom zbrinjavanju koju je izdalo Ministarstvo zdravlja.
Slabosti: Nedostatak materijalnih sredstava.
Mogućnosti: Fondovi EU (konkurisanje za ove fondove bi moglo doneti određena materijalna sredstva).
Pretnje: Nedostatak odgovarajućeg prostora za jedinicu palijativne nege.
Obezbediti materijalna sredstva za implementaciju plana. Sredstva treba da obezbede grad Novi Sad, Pokrajina i donatori.
Sve navedene aktivnosti bi trebalo da budu završene najdalje do 2013. godine, kada bi i jedinica za palijativnu negu u Novom Sadu bila puštena u rad.
Prof. dr Zdravko Kosjerina
Zamenik pokrajinskog sekretara za zdravstvo Tweet
