Na primeru svinjskog gripa videli smo sve deficite sveta u kojem živimo. Bez transparetnosti u donošenju odluka, bez odgovorne i dobre uprave, kao građani bićemo oni koji mogu biti zloupotrebljeni od strane važnih organizacija u koje struka bespogovorno veruje.
Gripa je bilo, to je nesporno, ali svakako ne u razmerama koje su bile predviđene, i samim tim je i stručnost, ali i struka, dovedena u pitanje. Većina lekara danas postupa po preporukama ili šemi koju je napravio neko drugi, na osnovu iskustva ili naučnih tekovina. Ali zar svako od nas nije različit da bi na njega bila primenjena šema? I da li neko može da se igra sa parama poreskih obveznika? Deficit današnjih društava predstavlja nedostatak kritičnosti i slepog verovanja u stav većine. Države prečesto sprečavaju čak i bukvalno svako kritičko mišljenje i ne dozvoljavaju ili olako odbacuju različite stavove. Bez transparetnosti nema benefita za društvo i mi moramo biti upućeni u donošenje odluka bez obzira na to od kog autoriteta dolazile.
Mediji su senzacionalno izveštavli o svakom umrlom, zavirujući u detalje njegovog zdravstvenog stanja i toku bolesti, objavljivali su slike bolesnih, a epidemiolozi su poput vojnika koji priželjkuju rat da bi njihova ratnička veština došla do izražaja, bili na visini zadatka i govorili o širenju epidemije, zaboravivši pri tom da je suština u prevenciji kako ratnog sukoba, tako i bolesti.
Rezultat epidemije je nešto više od 18.000 žrtava. Svaka žrtva je podjednako važna, ali koliko su vlade zemalja žrtve svetske organizacije i koliko je svaki poreski obveznik oštećen savetima onih koji su u konfliktu interesa savetovali Svetsku zdravstvenu organizaciju? 88 miliona vakcina stoji u magacinima dok je profit farmaceutskih kompanija porastao. Kad bih bio maliciozan rekao bih da su mnogi profitirali na bolesti i poverenju koje je iznevereno.
Kao i mnogo puta do sada ceo svet je nakon proglašavanja pandemije reagovao na isti način kao i mnogo puta do sada. Svako ko je kijao bio je sumnjiv, a mnogi su nakon dobijanja obične prehlade ostajali dobrovoljno u kućnom pritvoru. Delili smo se na oprezne i neoprezne, one sa maskama i one bez maski, decu nismo slali u vrtiće zato što je neko dete dobilo temperaturu, a zaraženi su krili bolest kako ne bi bili proskribovani, jer bi nakon ozdravljenja mesecima bili ignorisani od strane svojih prijatelja. To se sve dešavalo dok su drugi dobro zarađivali na našoj neobaveštenosti, na našoj panici i na našem poverenju u lekara, ministra, vladu, Svetsku zdravstvenu organizaciju.
I dalje moramo imati poverenja, ali svakako moramo imati i poverenja da će Svetska zdravstvena organizacija imati snage da se suoči sa sopstvenim deficitima. Zato ovu rezoluciju upućujemo svetu u dobroj veri i kao apel, da svakoj budućoj epidemiji pristupimo odgovorno, realno, sa podacima koji su transparentni i dostupni svima, kako bismo ih prihvatili i procenili stepen sopstvene ugroženosti. Danas sam ponosan član naše parlamentarne skupštine, koja je pokazala hrabrost i odgovornost, prema građanima Evrope i na tome nam svima čestitam.
Željko Ivanji Tweet
