Primenom sistema kapitacije prihodi domova zdravlja, kao i svakog pojedinačnog zaposlenog lekara će zavisiti od toga koliko i kako rade. U ovom mehanizmu plaćanja, lekari će biti stimulisani na povećanje radnog učinka, a onaj koji premaši prosečan nivo učinka trebalo da bude prepoznat i nagradjen. Plata zaposlenih će zavisiti, pored ostalog, i od mere izvršenja usluga. Svaki lekar će biti rangiran kroz kapitacionu formulu u sledećim kategorijama: registracija, racionalnost, efikasnost i prevencija.
Registracija predstavlja broj opredeljenih pacijenata za svakog pojedinačnog lekara. Izabrani lekar opšte prakse bi trebao da ima izmedju 1.100 i 2.000 registrovanih pacijenata. Jedan od kriterijuma efikasnosti i kvaliteta rada doktora je i broj pregledanih pacijenata u odnosu na broj registrovanih.
Racionalnost se odnosi na broj i vrednost prepisanih recepata. Racionalnost izdavanja lekova na recept zahteva propisivanje adekvatne terapije u smislu zadovoljavanja kvaliteta i kvantitea i u skladu sa vodičima dobre prakse.
Efikasnost predstavlja odnos ugovorenog broja sati za pružanje zdravstvenih usluga i broja realizovanih sati. Broj realizovanih sati predstavlja zbir svih pruženih usluga pomnožen vremenskim normativom za svaku pojedinačnu uslugu, a prema dokumentu „Kadrovski i vremenski normativi“.
Prevencija, odnosno preventivna aktivnost predstavlja odnos pruženih preventivnih usluga izabranog lekara prema ukupnom broju pruženih usluga.
U ukupnom zbiru po kapitacionoj formuli, registracija i racionalnost nose po 40%, a efikasnot i prevencija po 10%.
U mehanizmu plaćanja putem kapitacije iznos je fiksan za sve usluge koje osoba koristi za odredjeni vremenski period. Kapitacija ima prednost zato što ne podstiče prekomerno lečenje kao što je to slučaj sa plaćanjem po usluzi. Takodje se podstiče održavanje kvaliteta rada da bi se zadržali pacijenti, a korišćenje resursa je efikasnije. Lekari su podstaknuti da pružaju i preventivne usluge. Nedostatak kapitacije je u tome što su lekari stimulisani da preterano i nepotrebno upućuju pacijente na sekundarni nivo zaštite. Nedostak predstavlja i činjenica da lekar bira zdravije pacijente da bi smanjio rizik prevelike potrošnje lekova.
Prof dr Zdravko Kosjerina,
Zamenik pokrajinskog sekretara za zdravstvo
Tweet
