Međunarodna kampanja 16 DANA AKTIVIZMA u borbi protiv nasilja nad ženama datira još od početka 90ih godina prošlog veka, povezujući datume od 25.novembra (međunarodni Dan protiv nasilja nad ženama) i 10.decembra (međunarodni Dan ljudskih prava), između kojih se nalaze i drugi značajni datumi, koji se direktno ili indirektno odnose na promociju i zaštitu prava žena
Na na svetskom nivou, 16 dana aktivizma predstavlja jednu dobro organizovanu strategiju kojom pojedinci, grupe, udruženja i različite organizacije, kako u civilnom sektoru, tako i u onom političkom, pozivaju na ELIMINACIJU SVIH OBLIKA NASILJA NAD OSOBAMA ŽENSKOG POLA, a ova strategija svoja uporišta ima, najpre u
1. Podizanju svesti o rodno uslovljenom nasilju – na nivou lokala, države, itd.
2. osnaživanju rada u vezi sa ovom temom, posebno na lokalu
3.uspostavljanju jasne veze između tog lokalnog rada i onog međunarodnog, u cilju eliminacije nasilja
4.omogućavanje javnih rasprava i diskusija
5. demonstraciju solidarnosti svih žena sveta
6. kreiranje modela na osnovu kojih je moguće vršiti pritisak na vlast, kako bi ona bila primorana da data obećanja, koja se tiču zaustavljanja nasilja, i ispuni.
Kroz 20 godina postojanja ove internacionalne akcije, svake godine, birana je neka druga tema, odnosno, drugi naziv kampanje. Prošle godine, kampanja je (sa manjim razlikama u naslovu, od zemlje do zemlje) nosila naziv ’’Obaveži se, deluj, zahtevaj: mi možemo zaustaviti nasilje nad ženama’’, time stavljajući na akcenat ulogu koju svaka individual može imati u borbi protiv nasilja nad ženama. Tekuće 2010. godine, tema kampanje je struktura nasilja i definisanje odnosa i povezanosti militarizma i nasilja nad ženama.
Budući da 16 dana aktivizma u ovom periodu obeležava svoju dvadestogodišnjicu, oni koji stoje iza ove kampanje, na međunarodnom nivou, osetili su potrebu da se u narednom periodu obezbede uslovi za promenu i transformaciju same kampanje. Jer, činjenica je da, iz godine u godinu, sve više pojedinaca, sve više grupa i udruženja, sve više država se, zaista uključuje u ovu globalnu akciju.
Ipak, bezobzira na popularnost teme, na njenu rastuću važnost, bez obzira na veći stepen svesti o nasilju nad ženama, nažalost, nasilje se i dalje dešava i opstaje i čak se javlja u nekim novim formama. Ovakva situacija primorala je stručnjake da se dodatno pozabave temom strukture nasilja nad ženama, gde se, upravo, MILITARIZAM javio kao bitna stavka kojom se ovo nasilje održava i podržava.
Premda postoje različite definicije militarizma, oblik u kojem nas militarizam zanima je onaj u kojem se militarizam javlja kao ideologija koja neguje KULTURU STRAHA i podržava upotrebu nasilja i agresije, zarad uspostavljanja ’’mira i tišine’’, po principu šakom o sto. Radi se o jednoj pojavi koja uzrokuje ozbiljne posledice, ne samo za bezbednost žena, nego i društva uopšte. Militarizam je, u ovom smislu, poseban pogled na svet koji određuje kako ćemo da vidimo članove naše porodice, kako vidimo naše komšije, javni život i sve ono što nas okružuje. Prikloniti se militarističkom načinu razmišljanja znači pretpostaviti da svako ima neprijatelja i da je nasilje najefikasniji način rešavanja nesuglasica i problema.
I u našem društvu, o militarizmu se mora govoriti. Jer, militarizam ima materijalne i institucionalne, kulturološke i psihološke posledice. Ratovi, unutrašnji konflikti država, represivne vlade - sve to, čak disproporcionalno, utiče na žene. Militarizam ne počinje niti se završava u ratnim zonama; on se ne ograničava postojanjem samo u toj sferi. Nasilje i brutalnost su zamena za diplomatiju u nekim državama, a zamena za razgovor, u nekim porodicama.
U utorak, 7. decembra, Ženska mreža G17 PLUS Bečej, organizovala je tribinu u okviru kampanje 16 dana aktivizma i, pored predstavnika lokalne i pokrajinske vlasti (Jadranka Beljan Balaban), učešće na tribini uzele su i predstavnice udruženja građana Bečejska inicijativa građana (BIG) i Bečejsko udruženje mladih (BUM). Takođe, jedna od gošći tribine bila je i predstavnica bečejskog Centra za socijalni rad koja je, ovom prilikom, iznela egzaktne podatke u vezi sa situacijom na lokalu.
Predstavnice nevladinog sektora iznele su svoja iskustva i planove vezane za davanje podrške ovoj i sličnim kampanjama. Na tribini je istaknut značaj prisustva i aktivnog učešća žena u politici, njihovog uključivanja u proces odlučivanja, kao jedan od načina borbe protiv rodno zasnovanog nasilja i diskriminacije.
Iz Centra za socijalni rad stigla je i informacija o jednom, može se reći, šablonskom ponašanju žena – žrtava nasilja koje se, nakon odvajanja i vremena provedenog van kontakta sa nasilnikom, na kraju, opet vrate u pređašnje, agresivno, okruženje. Razlozi za ovakvo ponašanje još nisu tačno utvrđeni, već postoje nagađanja stručnjaka da se radi o jednoj psihološkoj nemogućnosti da žena-žrtva krene samostalno, ispočetka, sa potpunom finansijskom i materijalnom nezavisnošću. Svakako, ’’ne može se cela Srbija pretvoriti u Sigurnu kuću’’, kako je konstatovala Jadranka Beljan Balaban, već se rešenje za ovaj problem mora potražiti najpre u pooštravanju zakonskih sankcija u odnosu na počinioce (npr. primoravanje nasilnika da napusti zajednički dom, a ne žrtve) i u davanju veće i jače institucionalne podrške ( formiranje opštinskih saveta za bezbednost (donošenje Strategije za bezbednosnu prevenciju), savetodavni rad).
Takođe, naglašena je i potreba za povećanom saradnjom sa pripadnicima policije i njihovom obukom, pogotovo na lokalu, u manjim sredinama, gde je verovatnoća poznavanja policajca i nasilnika vrlo visoka, što dodatno otežava profesionalnost policajca u obavljanju svoje dužnosti. Postojanje ’’nepoverenja u sistem’’ je, opet, drugi problem, koji se mora rešavati na više nivoa i moja je pretpostavka da će rešavanje ovog problema, u Srbiji, možda i potrajati. Jer, na kraju krajeva, ako je i bilo nekog poverenja, ono nije urušeno za jedan dan, te se, u skladu sa tim, ne može ni izgraditi u tako kratkom roku. Ipak, koliko ovo zavisi od onih na vlasti, onih koji taj sistem prezentuju, toliko je potrebno i uključivanje i delovanje svih građana i građanki, kako bi ta saradnja bila obostrana i kako bi se uspostavila koordinirano delovanje državnih organa, lokalne samouprave, medija i građana.
U toku 2009. godine., na teritoriji Opštine Bečej, od ukupnog broja registrovanih (!) prekršaja, prekršaji sa elementima nasilja čine više od 60 odsto, što je alarmantan. Stanje lične sigurnosti u Bečeju, za 2009. godinu, karakteriše veći broj registrovanih krivičnih dela protiv života i tela, a u anketi koja je urađena na teritoriji Opštine, 10 odsto od anketiranih građana i građanki se izjasnilo da je tokom 2009. godine bila/bio žrtva krivičnog dela i to najčešće krivičnog dela protiv života i tela. Ukupno 71 odsto stanovništva Bečeja smatra da je preventivno delovanje (tribine, predavanja, razgovori) efikasan način smanjenja stope kriminaliteta u Opštini.
Izneti podaci su podaci opštinskog Saveta za bezbednost i više je nego očigledna potreba za izradom Lokalnog akcionog plana za žene (LAPŽ) koji bi imao vrlo značajnu ulogu u smanjivanju učestalosti rodno zasnovanog nasilja.
Marijana Đaković
Tweet
